Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 49/22 od 01.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnog prava javnim saopštavanjem autorskog dela tužilje, dva puta fotografije „BB“, bez naznačenja imena ili pseudonima tužilje kao autora, isplati iznos od po 15.000,00 dinara, ukupno 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do dosuđenih 60.000,00 dinara, za iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnog prava javnim saopštavanjem autorskog dela tužilje–fotografije „BB“, dva puta u nepotpunoj i izmenjenoj formi, isplati iznos od po 15.000,00 dinara, ukupno 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do dosuđenih 60.000,00 dinara, odnosno za iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u sedmom stavu izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 64.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv četvrtog i šestog stava izreke prvostepene presude. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, iz čije sadržine proizlazi da istu pobija u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke, pozivajući se na odredbe članova 403. i 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je završila Akademiju umetnosti, odsek fotografija i profesionalni je fotograf više od 15 godina. Autor je fotografije ''BB'', koja je nastala 17.09.2013. godine, u okviru izveštavanja sa suđenja ispred zgrade Specijalnog suda. Na originalnoj fotografiji se nalaze BB i VV, a u pozadini se nalazi prostor u okviru koga je fotografija snimljena. Tuženi je fotografiju saopštio u dnevnim novinama ''Danas'', broj izdanja .., bez saglasnosti tužilje, označenja njenog imena ili pseudonima kao autora i u nepotpunoj i izmenjenoj formi. Tuženi je u navedenom štampanom izdanju novina dva puta objavio predmetnu fotografiju tužilje i to na naslovnoj strani u okviru teksta pod naslovom ''BB: Neću se predati'', gde je ista isečena i izdvojen je samo lik BB bez prikazivanja pozadine i druge osobe sa fotografije uz sečenje levog ramena, a na trećoj strani objavljen je samo izdvojeni lik BB bez sečenja levog ramena i uz zadržavanje dela pozadine originalne fotografije.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi neovlašćenim javnim saopštavanjem predmetne fotografije bez naznačenja imena ili pseudonima tužilje kao autora, u nepotpunoj i izmenjenoj formi, povredio autorska prava tužilje, te odlučili s pozivom na odredbe člana 15, 16. i 17. Zakona o autorskim i srodnim pravima. S tim u vezi, prvostepeni sud je tužilji dosudio naknadu imovinske i neimovinske štete, u skladu sa članovima 19. i 205. Zakona o autorskim i srodnim pravima i članom 200. Zakona o obligacionim odnosima, vodeći računa o Pregledu minimalnih cena fotografije ULUPUDS-a prilikom odmeravanja visine imovinske štete. Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, potvrdio prvostepenu presudu u delu odluke kojom je utvrđena povreda autorskog prava tužilje i dosuđena naknada imovinske štete, dok je u delu odluke o naknadi neimovinske štete snizio visinu dosuđene štete i preko dosuđenih, a do traženih iznosa, odbio tužbeni zahtev tužilje.

Po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi povredio autorska prava tužilje, dajući za svoju odluku u ovom delu detaljne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

U skladu sa odredbom člana 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima, autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno. Kako je tuženi u štampanom izdanju dnevnih novina ''Danas'' objavio autorsko delo tužilje – fotografiju ''BB'' (u nepotpunoj i izmenjenoj formi) bez naznačenja imena tužilje kao autora, iako je ovakav oblik javnog saopštavanja dela tehnički to omogućavao, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi ovakvim postupanjem povredio autorsko pravo tužilje. Takođe, povreda autorskog prava tužilje učinjena je i tako što je tuženi u štampanom izdanju dnevnih novina ''Danas'' predmetnu fotografiju tužilje saopštio u nepotpunoj i izmenjenoj formi i time povredio pravo na zaštitu integriteta dela, koje spada u krug moralnih prava autora, čija zaštita je propisana članom 17. Zakona o autorskom i srodnim pravima, budući da autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela i to naročito da se suprostavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprostavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi i daje dozvolu za preradu svog dela.

Zbog navedenog, bez uticaja su revizijski navodi u pogledu razloga objavljivanja predmetne fotografije od strane tuženog, jer tužilji pripada autorsko-pravna zaštita potpuno nezavisno od toga kada je fotografija nastala, a kada je objavljena od strane tuženog i iz kojih razloga, jer njeno javno saopštavanje od strane tuženog, bez označavanja imena ili pseudonima tužioca, kao autora, u nepotpunoj i izmenjenoj formi, predstavlja povredu autorskog prava.

Takođe, imajući u vidu navedeno, odnosno da je tuženi povredio autorska prava tužilje, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi odgovoran za naknadu pričinjene materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim odredbama Zakona o obligacionim odnosima i članom 19. i 205. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, s obzirom da je članom 19. stav 1. i 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano da autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela, a da za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, a kod utvrđenog da je tuženi bez ovlašćenja tužilje i bez plaćanja autorske naknade tužilji, u dnevnim novinama ''Danas'', dva puta objavio autorsko delo tužilje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi u obavezi da tužilji naknadi pretrpljenu materijalnu štetu, kao posledicu povrede imovinske komponente autorskog prava tužilje. Visinu imovinske štete nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili koristeći cenovnik ULUPUDS-a, odnosno Pregleda minimalnih cena fotografije ULUPUDS-a, vodeći računa o broju bodova koji tužilji pripadaju u slučaju objavljivanja fotografije u novinama sa tiražom preko 20 000 primeraka na formatu od 1/8 strane po jednoj objavi i vrednosti boda, odnosno zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan presuđenja. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud visinu materijalne štete nije mogao odmeriti primenom navedenog cenovnika, jer tužilja nije član navedenog udruženja. Ovo zbog toga što isti predstavlja zvanični pregled naknada izdat od strane strukovnog udruženja i prikazuje minimalne sume.

Odlučujući o visini nematerijlne štete, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tužilji za tražene vidove nematerijalne štete dosudio iznose od po 30.000,00 dinara, pravilno ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, pre svega činjenice da je tužilja završila Akademiju umetnosti, odsek fotografija i profesionalno se bavi fotografijom više od 15 godina, pri tom vodeći računa o tome koliko puta je tuženi fotografiju koja je predmet ovog spora objavio u nepotpunoj formi i bez označenja tužilje kao autora, te značaju povređenog dobara i cilju kome služi naknada, kao i da se istom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom moralne satisfakcije.

Vrhovni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković