Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9537/2022
07.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš i Jsamine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Rimokatolička župa „Sveti Mihael Arkanđeo“ iz Zmajeva, čiji je punomoćnik Zoran Ribarov, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Tovarišić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o zakupu, predaje u posed i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/21 od 02.03.2022. godine, u sednici održanoj 07.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/21 od 02.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/21 od 02.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 1179/20 od 10.05.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je raskinut ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u kojem je navedeno da je zaključen u Zmajevu dana 31.10.2017. godine, između tužioca Rimokatolička Župa „Sveti Mihael Arkanđeo“ kao zakupodavca, za koga je ugovor potpisao župnik BB iz ..., i tuženog AA, kao zakupca, sa JMBG-om bliže označenim u tom stavu izreke, na kojem ugovoru se nalazi i pečat „Subotičke biskupije“, uz označenje „vidio i odobrio“ pod brojem 0247/18 uz potpis Biskupa, koji ugovor je za predmet imao zakup zemljišta u katastarskoj opštini Zmajevo i to 49772/16004 idealnih delova i to: nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarske parcele .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruge, ukupne površine 16 ha 00 a 04 m2, od čega njiva prve klase u površini od 13 ha 50 ari 04 m2 i njiva druge klase u površini od 02 ha 50 a 00m2, vlasništvo tužioca u označenom udelu, u kom smislu idealni deo koji je predmet zakupa čini površinu od 04 ha 97 a 72 m2; nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarska parcela .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruge, ukupne površine od 15 ha 81 a 18 m2, od čega njiva druge klase u površini od 02 ha 43 a i 34 m2 i njiva prve klase u površini od 13 ha 37 a 84 m2, vlasništvo tužioca u celosti i nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarska parcela .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruke, ukupne površine parcele 21 ha 39 ari 73 m2, od čega njiva druge klase u površini od 02 ha 69 a 72 m2 i njiva prve klase u površini od 18 ha 70 a 1 m2, vlasništvo tužioca u celosti. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je raskinut ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u kome je navedeno da se zaključuje u Zvajevu dana 11.03.2019. godine, između tužioca kao zakupodavca i tuženog kao zakupca, koji ugovor o zakupu je overen u Vrbasu od strane Javnobeležničkog saradnika Biljanović Jelene za Javnog beležnika Bukarica Nenada iz Vrbasa, ulica Maršala Tita br. 95, dana 14.03.2019. godine pod brojem UOP- II: 1098-2019, s tim da je overu ugovora za tužioca izvršio župnik VV, a koji ugovor je za predmet imao zakup zemljišta u katastarskoj opštini Zmajevo 49772/16004 idealnih delova i to: nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarske parcele .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruge, ukupne površine 16 ha 00 a, 04 m2, od čega njiva prve klase u površini od 13 ha 50 a 04 m2 i njiva druge klase u površini od 02 ha 50 a 00 m2, vlasništvo tužioca u označenom udelu, u kom smislu idealni deo koji je predmet zakupa čini površinu od 04 ha 97 a 72 m2; nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarska parcela .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruge, ukupne površine od 15 ha 81 a 18 m2, od čega njiva druge klase u površini od 02 ha 43 a i 34 m2 i njiva prve klase u površini od 13 ha 37 a 84 m2, vlasništvo tužioca u celosti i nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO Zmajevo katastarska parcela .., poljoprivredno zemljište, potes preko pruge, ukupne površine parcele 21 ha 39 a 73 m2, od čega njiva druge klase u površini od 02 ha 69 ari 72 m2 i njiva prve klase u površini od 18 ha 70 a 1 m2, vlasništvo tužioca u celosti. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu preda opisane nepokretnosti u vlasničku državinu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 25.312,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2020. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 25.312,50 evra do treženog iznosa od 25.321,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 202.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/21 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ...10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tužbenog zahteva je raskid ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta od 31.10.2017. godine i od 11.03.2019. godine (koji je overen od strane javnog beležnika pod OUP-II-1098-2019) zbog neizvršenja ugovorne obaveze plaćanja zakupnine od strane tuženog kao zakupca, predaja tužiocu u državinu nepokretnosti koje su bile predmet navedenih ugovora o zakupu i isplata dugujuće zakupnine u iznosu od 25.312,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između stranaka je zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta od 31.10.2017. godine na period od tri godine (sa početkom od 01.10.2017. godine), a na insistiranje i ugovor o zakupu od 11.03.2019. godine istog poljoprivrednog zemljišta koji je overen radi registracije zemljišta u okviru poljoprivrednog gazdinstva, za ugovorenu zakupninu od 16.875,00 evra za jednu godinu zakupa, s tim da zakupac plati 50% do 31.10. za narednu godinu, a preostalih 50% do 31.08. sledeće godine, a uslovi raskida su ugovoreni članom 3. ugovora (u slučaju neplaćanja zakupnine za narednu godinu u ugovorenim rokovima). Kako tuženi nije izmirio dužnu zakupninu u ugovorenim rokovima stranke su zaključile 03.12.2019. godine protokol kojim je tuženi priznao postojanje svojih obaveza, obavezujući se da ih izmiri u rokovima iz člana 3. protokola (po osnovu drugog dela dospele zakupnine za sezonu 2018/2019 u iznosu od 8.437,50 evra i prvog dela dospele zakupnine za sezonu 2019/2020 u iznosu od 8.437,50 evra najkasnije do 04. ili 05.12.2019. godine, a drugi deo zakupnine za sezonu 2019/2020 u iznosu od 8.437,50 evra pre isteka dospelosti odnosno do 27.12.2019. godine), s tim da ako ne ispuni obaveze u ugovorenim rokovima ugovor će biti raskinut (član 4.). Tuženi nije izmirio dužne zakupnine ni u rokovima predviđenim protokolom.
O postavljenom tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili na osnovu relevantnog materijalnog prava (članovi 124., 125., 567., 584. i 585. stav 1. u vezi članova 10., 12., 13. i 26. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO) koje je u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog suda Srbije, Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pri tome, revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog suda Srbije, Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, kojima je na drugačiji način, u sporovima sa zahtevom kao u konkretnm slučaju, odlučeno o tužbenom zahtevu, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja suske prakse ili novog tumačnjea prava. Takođe, posebnom revizijom se ne može pobijati pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, niti se može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi raskida ugovora o zakupu, predaje u državinu i isplatu podneta je 10.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 25.312,50 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi, između ostalog i na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Ivana Rađenović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković