Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 72/16 od 10.02.2016. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu (stavovima 1, 2. i 4. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Opštinskog suda u Inđiji P br. 599/05 od 30.11.2005. godine razveden je brak parničnih stranaka i određeno je da će roditeljsko pravo samostalno vršiti majka - ovde tužena, a da će otac - ovde tužilac održavati lične odnose sa maloletnom kćerkom I.J. na osnovu dogovora sa majkom, te je on obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 3.000,00 dinara. Maloletna I.J. rođena je ... godine. U skladu sa navedenom sudskom odlukom , ona je do oktobra 2014. godne živela u zajedničkom domaćinstvu s majkom – ovde tuženom. Kada je napunila … godina, oktobra ... godine, samovoljno je otišla da živi kod oca - ovde tužioca, gde i dalje živi i oseća se sigurno i bezbedno u očevoj porodici, te je prihvaćena od očeve druge supruge. Tužena A. je zasnovala novu vanbračnu zajednicu sa M.R. i sa njim u zajedničkom domaćinstvu žive njegove ćerke maloletne J. i M. (stare ... i ... godina). Maloletna I. je sada učenica ... razreda srednje škole, smer ekonomski tehničar, ima ... godina i primerenog je ponašanja. Sa majkom -ovde tuženom, osvaruje kontakt po dogovoru. Iz nalaza i mišljenja stručnog tima Centra za socijalni rad u I., utvrđeno je da je u najboljem interesu maloletne I. da otac vrši roditeljsko pravo jer se ona izjasnila da želi da živi sa ocem i njegovom porodicom, a procenio je da ona poseduje adekvatnu psihičko-fizičku zrelost da na jasan i otvoren način iskaže svoje mišljenje, želje i stavove u vezi donošenja odluke sa kojim roditeljem želi da živi, kao i načina kontakta sa drugim roditeljem. Za zadovoljenje osnovnih potreba maloletne I. potrebno je oko 23.040,00 dinara na mesečnom nivou i u to spadaju troškovi ishrane, odevanja i održavanja lične hitijene. Tužilac se bavi poslovima na građevini i obezbeđuje mesečnu zaradu u visini oko 400 evra. Tužena je zaposlena na određeno vreme u I.– automative u I., gde ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od 25.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kad su zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu odluke o poveravanju maloletnog deteta stranaka tužiocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta stranaka,uzrasta od ... godina, a u smislu člana 270. u vezi člana 266. st. 1. i 3. i članova 60. stav 4. i 77. stav 3. Porodičnog zakona.

I po mišljenju ovog suda ispunjeni su uslovi za izmenu odluke o poveravanju deteta, posebno ceneći izjavu maloletne I. koja ima preko ... godina života i sposobna je za rasuđivanje i koja je izrazila želju da da živi u očevom domaćinstvu, imajući u vidu da se njen odnos sa majkom bitno promenio od donošenja prethodne odluke o vršenju roditeljskog prava, a da tužilac poseduje roditeljske kompetencije za samostalo vršenje roditeljskog prava.

Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05), propisano je da je svako dužen da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 60. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15 godina života i sposobno je za rasuđivanje, može da odluči sa kojim roditeljem će živite, dok je odredbom člana 266. istog zakona propisano da je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su se rukovodili najboljim interesom maloletne I. i suprotno revizijsko ukazivanje, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene najboljeg interesa deteta su uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe za vaspitanjem, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. U konkretom slučaju elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su utvrđeni, te je u interesu maloletnog deteta da živi u porodici sa tužiocem gde ona i živi u prethodnih godinu dana.

Pravilne su i odluke nižestepenih sudova o visini doprinosa izdržavanja od strane tužene, jer su donete u skladu sa članom 160, 161. i 162. stav 3. Porodičnog zakona. Tužena je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne I. iznosom od 8.000,00 dinara mesečno. Ovim iznosom, kao i iznosom koji će zakonski zastupnik izdvajati za izdržavanje maloletnog deteta (pri čemu se u doprinos zakonskog zastupnika uračunava i svakodnevna briga i staranje u podizanju maloletnog deteta) potrebe maloletne I. će na adekvatan način biti zadovoljene, s obzirom na urast i sredinu u kojoj živi, a plaćanjem dosuđenog iznosa tužena neće ugroziti svoju egzistenciju. Potrebe maloletne I., kao poverioca izdržavanja pravilno su utvrđene prema uzrastu, zdravstvenom stanju i obrazovnim potrebama. Prilikom donošenja odluke sudovi su kao jedan od kriterijuma za određivanje izdražavanja pravilno uzeli u obzir minimalnu sumu izdržavanja koju propisuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, a koja je u vreme donošenja prvostepene presude iznosila 23.297,00 dinara mesečno.

Neosnovani su revizijski navodi da izjava maloletne I. nije data slobodno, zbog čega nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 60. i 65. Porodičnog zakona za donošenje ovih odluka. Naime, Centar za socijalni rad je izvršio procenu i dao stručni nalaz i mišljenje da ona poseduje adekvatnu psihofizičku zrelost da na jasan i otvoren način iskaže svoje mišljenje, želje i stavove u vezi donošenja odluke sa kojim roditeljem želi da živi, iz čega proizilazi da izjava Ivane nije data pod nečijim uticajem, odnosno izjavljena je slobodno.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP, u vezi sa članom 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.