U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije učinio neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a na neku konkretnu povredu tuženi u reviziji posebno i ne ističe. U revizijskim navodima se ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti predmet revizijskog postupka u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. U ovom slučaju ne može doći u obzir ni primena člana 403. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u međusobnom poslovnom odnosu tako što je tužilac isporučivao naftne derivate autoprevozniku BK „Compani” AA PR ... . Dana 26.02.2009. godine zaključili su ugovor o prodaji naftnih derivata i druge robe. Ugovor je zaključen na određeno vreme (do 26.02.2010. godine). Tuženi je tužiocu dana 26.02.2009. godine dostavio specifikaciju pet vozila koja će se snabdevati gorivom za tužioca, a koja je sastavni deo ugovora. Radi se o teretnim vozilima reg. oznake ..., ..., ..., ..., koja koriste gorivo D-2 i putničko vozilo ... koje koristi gorivo – EKO50. Tokom trajanja ugovora zaključena su i tri aneksa ugovora (od 28.04.2009. godine, 01.06.2009. godine i 17.11.2009. godine) koji se odnose na način utvrđivanja cene ugovornih derivata nafte, te na promenu cena robe koja je predmet ugovora. Za isporučenu količinu nafte, tužilac je uredno isporučivao račune na kojima je označena količina, jedinična cena i ukupan iznos sa obračunatim PDV-om, kao i datum računa. Svaki račun je overen od strane izdavaoca, ovde tužioca, a u prilogu svakog računa su fiskalni isečci gde se vidi broj vozila u koji je sipano gorivo, kao i potpis vozača odnosno lica koje je upravljalo teretnim vozilom po nalogu tuženog. Potraživanje tužioca prema tuženom po osnovu 117 neplaćenih i delimično plaćenih računa – otpremnica za period od 15.10.2010. do 01.12.2010. godine iznosi ukupno 7.287.674,33 dinara. Potraživanje tužioca po osnovu obračunate zakonske zatezne kamate za docnju u isplati po računima koji nisu bili predmet spora u ovom predmetu iznosi 60.421,80 dinara. Potraživanje tužioca prema tuženom su ukupno 7.348.095,51 dinar (7.287.674,33 dinara+60.421,80 dinara). Dana 17.05.2013. godine iz privrednog registra je brisan privredni subjekat poslovnog imena BK „Compani” AA PR ... . U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke na okolnost verodostojnosti dokumentacije koju je tužilac priložio, i utvrđenja da li je došlo do duplog izdavanja računa od strane tužioca, pa je utvrđeno da je dokumentacija verodostojna i da ne postoji duplo izdavanje računa, bez obzira što je poverilac NIS kasnije u dokumentima označavao NIS GASPROM jer se radi o jednom istom subjektu. Pre utuženja tužilac je preko prvog faktora „Faktoring“ d.o.o. Beograd uputio poziv tuženom da uplati dugovanje na račun tužioca, ali tuženi nije izvršio traženu uplatu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je shodno odredbi člana 17. stav 1. ZOO usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu traženog iznosa, pri čemu je tužiocu priznao shodno članu 277. i članu 278. stav 1. ZOO kamatu od dana dospeća svake pojedinačne obaveze. Sud je cenio i prigovor zastarelosti tuženog, nalazeći da je tužilac podneo tužbu u opštem roku zastarelosti od 10 godina te da se ne može prihvatiti prigovor tuženog da je potraživanje zastarelo.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravne razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. Pravilno je ocenio da izvedeni dokazi ukazuju na okolnost da nastali dug tuženi nije isplatio tužiocu, da je izdata dokumentacija od strane tužioca verodostojna, te da potraživanje odnosno obaveštenje koje je tuženom učinio prvi faktor - „Faktoring“ d.o.o. Beograd, ne predstavlja cesiju potraživanja već samo poziv da tuženi dospeli dug uplati na račun tužioca, što tuženi nije učinio.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je pravna argumentacija nižestepenih sudova u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da tuženi nije isplatio preuzetu naftu. Tužilac i tuženi su imali zaključeni ugovor 26.02.2009. godine na godinu dana, ali je očigledno dejstvo tog ugovora produženo s obzirom da su kasnije zaključivani aneksi ugovora (17.11.2009. godine), a koji aneks se odnosio na utvrđivanje cene ugovornih derivata nafte a na promenu cena robe koja je bila predmet ugovora. Pravilno je ocenjena neosnovanost prigovora zastarelosti potraživanja jer je tuženi imao registrovan poslovni subjekt BK „Compani” AA PR ... . Međutim, naznačeni privredni subjekt je brisan iz registra dana 17.05.2013. godine. Takvi poslovni subjekti nemaju svoj pravni subjektivitet već isti izražavaju preko pravnog subjektiviteta fizičkog lica tj. osnivača i stoga to je upravo sada tuženi. S obzirom da je subjekt poslovnog imena BK „Compani” AA PR ... 17.05.2013. godine brisan iz privrednog registra, u takvom slučaju obavezu isplate preuzete nafte po zakonu preuzima subjekat tj. fizičko lice koje je osnovalo naznačeni poslovni subjekt koji je sada brisan iz privrednog registra i to lice odgovara svojom ličnom imovinom za obaveze tog privrednog subjekta.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U revizijskim navodima uglavnom se osporava utvrđeno činjenično stanje, što shodno citiranom propisu ZPP ne može biti osnov revizijskih navoda. Prilikom veštačenja utvrđena je verodostojnost dokumentacije na kojoj je tužilac zasnovao svoje potraživanje, a nižestepeni sudovi su dali jasne razloge zašto nisu prihvatili tvrdnju da potpis na otpremnicama nije od tuženog. Ovo iz razloga što potpis tuženog u takvim slučajevima ne mora ni da postoji, već otpremnicu potpisuje onaj ko je zadužio – preuzeo naftu, a to može da bude i vozač tuženog ili drugo lice koje tuženi ovlasti. Tuženi nije pružio dokaz da potpisi na otpremnicama nisu validni, već samo ističe da ne zna ko ih je potpisao, a što su sve nižestepeni sudovi cenili i dali pravilan validitet takvoj tvrdnji.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić