Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2784/15 od 18.11.2015. godine, žalbe parničnih stranaka su delimično usvojene i delimično odbijene, pa je prvostepena presuda preinačena u odnosu na tužene BB, ĐĐ i EE tako što je u odnosu na njih odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka, a tuženi VV, GG i DD su obavezani da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate i to: za pretrpljeni strah pored iznosa od 150.000,00 dinara još 50.000,00 dinara, ukupno 200.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti pored dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara još 300.000,00 dinara, ukupno 600.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti pored dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara još 100.000,00 dinara, ukupno 250.000,00 dinara; tuženi VV, GG i DD obavezani su da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 395.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.09.2014.godine pa do isplate, dok je u pobijanom nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu prvostepena presuda potvrđena. Tuženi VV, GG i DD obavezani su da tužiocu solidarno naknade i troškove žalbenog postupka u iznosu od 57.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i to u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete, kao i u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u odnosu na tužene BB, ĐĐ i EE, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešo i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca prema vrednosti pobijanog dela pravnosnažne presude dozvoljena, ali neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije kojima se ukazuje na povrede postupka pred drugostepenim sudom, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 398. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u noći između 15. i 16. jula 1995.godine u dva navrata izbio je konflikt između tužioca i tuženih GG, BB, VV, ĐĐ, EE i DD. Prvi konflikt se odigrao ispred diskoteke u ..., a zatim ispred prodavnice „…“ gde mu je od strane tuženih GG i VV, naneta teška telesna povreda desnog oka, zbog koje je i operisan na očnoj klinici u.... Tužilac je pretrpeo bolove različitog inteziteta, kao i strah, a posledice te povrede je i umanjena životna aktivnost od 33%, naruženost umereno srednjeg stepena, kao i radna nesposobnost tužioca za obavljanje poslova za koje je kvalifikovan. Naime, tužilac je završio osnovnu školu i zanat za elektrovarioca. Zbog povrede oka koja je rezultirala potpunim gubitkom vida povređenog oka, kod tužioca postoji trajno umanjenje radne sposobnosti, te nije sposoban da obavlja poslove elketrovarioca, kao i poslove koji zahtevaju precizan vid na oba oka, za rad u nepovoljnim uslovima, gde postoji izraženo dejstvo visokih temperatura, infracrvenog zračenja, kao i mogućnost povrede zdravog oka. Sposoban je da obavlja poslove čije obavljanje je moguće uz poštovanje prethodnih ograničenja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac ni pre, a ni posle povređivanja nije obavljao ove poslove, već je obavljao poslove obrađivanja zemlje u domaćinstvu svog oca, koje obavlja i danas. Tužilac u toku postupka nije dokazao da zbog umanjenja radne sposobnosti nije u mogućnosti da obavlja poslove koje je obavljao do povređivanja. Vezano za navedeni događaj, Opštinsko javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je odbacilo krivičnu prijavu protiv ĐĐ i EE, dok je krivični postupak protiv GG zbog krivičnog dela teške telesne povrede obustavljen zbog odustanka javnog tužioca. Krivična prijava protiv VV je takođe odbačena, a postupajući po supsidijernoj optužnici tužioca, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je odbacio optužnicu tužioca kao oštećenog u odnosu na VV, dok je u odnosu na GG krivični postupak obustavljen.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pobijanom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev i tuženi koji su naneli tešku telesnu povredu tužiocu obavezani na naknadu nematerijalne štete u iznosima koji su traženi postavljenim tužbenim zahtevom, dok je u odnosu na ostale tužene tužbeni zahtev odbijen, kao i tužbeni zahtev za naknadu maeterijalne štete u celosti.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbi člana 154. stav 1. ZPP, obavezao tužene čije ponašanje je kritičnom prilikom uzrokovalo tešku telesnu povredu tužioca, na naknadu nematerijalne štete koju je tužilca tom prilikom i u vezi tog događaja pretrpeo, odbijajući tužbeni zahtev u odnosu na ostale tužene čije ponašanje nije u neposrednoj uzročno-posledičnoj vezi sa štetom koju je tužilac pretrpeo.

U odnosu na naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade, s obzirom da je u postupku utvrđeno da tužilac i nakon povređivanja obavlja iste poslove, kao i pre toga, odnosno da nema gubitak u zaradi, nižestepeni sudovi su pravilno primenom odredbi člana 195. stav 2. ZOO, odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete po ovom osnovu. Iako je tužilac kvalifikovan za obavljanje poslova elektrovarioca, prema utvrđenju sudova, tužilac se nakon završetka školovanja nije bavio ovim poslovima i na taj način nije ostvarivao zaradu, već je prema njegovoj izjavi radio na poljoprivrednom imanju svog oca, što čini i sada. Iz tih razloga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi revizije da su zbog pretrpljene povrede kritičnom prilikom, tužiocu umanjene ili uništene mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja. Tužilac, na kome je teret dokazivanja okolnosti iz pomenute odredbe člana 195. ZOO, u ovom postupku to nije dokazao, a revizijom se tako utvrđeno činjenično stanje ne može osporavati.

Iz navedenih razloga, primenom člana 405. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić