U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Po oceni ovoga suda, nema ni bitne povrede iz tačke 12. ovog člana, na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom da pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, već sadrži jasne i logične razloge u pogledu bitnih činjenica.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetni stan u ... u ulici ... broj ..., nalazi se na spisku stanova, koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati, koji spisak je sastavni deo Odluke o utvrđivanju stambenih zgrada i stanova na kojima pravo svojine ima Savezna Republika Jugoslavija koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati („Sl. list SRJ“, broj 5/97). Prvostepeni sud je utvrdio i da je Ugovor o zakupu stana, 24.04.2005. godine zaključen između Državne zajednice Srbija i Crna Gora kao zakupodavca i predlagača kao zakupca, koji zakupac prima u zakup na neodređeno vreme i to stan u ..., Opština ..., u ulici ... broj ..., površine 177m2.

Prema obrazloženju pobijanog rešenja, Zakon o imovini SRJ („Sl. list SRJ“, broj 41/93, 24/94, 28/96 i 30/96) i odluka koja je doneta na osnovu ovog zakona – Odluka o utvrđivanju stambenih zgrada i stanova na kojima pravo svojine ima SRJ koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati, nisu prestali da važe donošenjem ustavne povelje DZ SCG („Sl. list SCG“ broj 1/03). Zatim, da donošenjem Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), Zakon o imovini SRJ prestaje da važi 06.10.2011. godine, ali Odluka iako je doneta na osnovu ovog zakona, nije prestala da važi, jer po izričitoj odredbi člana 86. stav 2. Zakona o javnoj svojini, svi podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o imovini SRJ i dalje se primenjuju, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini (što predmetna odluka, nije jer osnov za njeno donošenje postoji i u Zakonu o javnoj svojini), i primenjivaće se dok novi podzakonski akti na osnovu Zakona o javnoj svojini ne budu doneti, pa kako drugi podzakonski akt koji reguliše ovu materiju nije donet, da se Odluka o utvrđivanju stambenih zgrada i stanova na kojima pravo svojine ima SRJ koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati i dalje primenjuje i da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je primenio navedenu odluku utvrdivši da se po njoj stan ne može otkupiti i odbio kao neosnovan predlog predlagača.

Prema tome, po oceni ovoga suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova o odbijanju predloga predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana u ..., u ulici ... broj ..., zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o imovini Savezne Republike Jugoslavije („Sl. list SRJ“, broj 41/93, 24/94, 28/96, 30/98 i 30/2000) je bilo propisano da, Savezna vlada utvrđuje stambene zgrade i stanove koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati, ako su potrebni saveznim organima za reprezentativne i druge potrebe.

Tačkom 1. Odluke Savezne vlade o utvrđivanju stambenih zgrada i stanova na kojima pravo svojine ima Savezna Republika Jugoslavija koji se ne mogu otkupljivati, odnosno prodavati („Sl. list SRJ“, broj 5/97) je propisano, da, stambene zgrade i stanovi na kojima pravo svojine ima Savezna Republika Jugoslavija, koji se mogu koristiti za reprezentativne i druge potrebe saveznih organa, koji se nalaze na prostoru označenom kao Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo, kao i kulturno-istorijski spomenici i zgrade pod posebnom zaštitom države, a koji su navedeni u spisku koji je sastavni deo ove odluke, ne mogu se otkupljivati, odnosno prodavati. Tačkom 2. ove odluke, da izuzetno od odredbe tačke 1. ove odluke, stambenu zgradu i stan može otkupiti nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac, odnosno mogu im se prodati na osnovu odluke Savezne vlade o čemu se donosi posebno rešenje, pod uslovom 1) da je površina prizemlja stambene zgrade i stana manja od 200 m2 i 2) da je površina dvorišta stambene zgrade i stana, bez objekta, manja od 3 ara. Uz odgovor na tužbu je priložen i spisak, na kome je pod rednim brojem ..., naveden stan u ... ..., izgrađen 1930. godine, broj stana ..., površine 177m2.

Odredbom člana 59. stav 1. Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Sl. list Srbije i Crne Gore broj 1/03), je bilo propisano, da, imovina Savezne Republike Jugoslavije potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore imovina je Srbije i Crne Gore. Odredbom stava 3. ovog člana, da, imovina Savezne Republike Jugoslavije na teritoriji država članica je imovina država članica po teritorijalnom principu.

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Sl. list Srbije i Crne Gore broj 1/03), je bilo propisano da, Zakonom o imovini Državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrdiće se imovina državne zajednice koja je neophodna za funkcionisanje njenih institucija i Vojske Srbije i Crne Gore, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje.

Prema tome, u odsustvu posebnog zakona kojim je regulisana imovina Državne zajednice Srbije i Crna Gora, a koji je trebalo da bude donet u skladu sa Ustavnom poveljom, nije promenjen režim stanova, koji su prema spisku stambenih zgrada i stanova, koji je sastavni deo odluke, izuzeti iz otkupa. Kako se predmetni stan nalazi na tom spisku i za sada ne spada u stanove u pogledu kojih je doneta posebna odluka – rešenje o dozvoljavanju otkupa, po oceni ovoga suda, pravilno je odbijen zahtev predlagača.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se predlagač upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 405. stav 2. ZPP, imajući u vidu i stav izražen u rešenju Vrhovnog kasacionog suda Rev 279/11 od 01.02.2012. godine.

U preostalom delu revizijom se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 398. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. a u vezi člana 412. ZPP, odlučio kao u odluci.

Predsednik veća- sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić