U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stančevski, advokat iz ..., protiv tuženih Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ iz Beograda, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš, čiji je punomoćnik Dragoljub D. Lazarević, advokat iz ... i Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi određivanja naknade za oduzeto zemljište, odlučujući o reviziji tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 740/2021 od 12.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 740/2021 od 12.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 740/2021 od 12.10.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 3753/19 od 17.09.2020. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženo Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš, kojim je traženo da se isti solidarno sa Republikom Srbijom obaveže da tužiocu na ime faktički oduzetog zemljišta radi izgradnje bedema na reci Nišavi na delu KP .. KO ... u površini od 91,83 m2, isplati 441.167,33 dinara i na ime nedostatka ekonomskog interesa korišćenja preostalog dela KP .. KO ... u površini od 69,50 m2 isplati 333.878,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom Javnom vodoprivrednom preduzeću „Srbijavode“, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 18.0000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3753/19 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime faktički oduzetog zemljišta, radi izgradnje bedema na reci Nišavi, na KP .. KO ... u površini od 91,83 m2, solidarno isplate iznos od 4.804,00 dinara po m2, što za ukupnu zauzetu površinu iznosi 441.167,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate; stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime nedostatka ekonomskog interesa korišćenja preostalog dela KP .. KO ... u površini od 417 m2, za udeo tužioca od 1/6 što iznosi 69,50 m2, solidarno isplate iznos od 4.804,00 dinara po m2, što za ukupno zauzetu površinu iznosi 333.878,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate; stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka solidarno isplate 166.043,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 740/2021 od 12.10.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ Beograd, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš i u odnosu na njega potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3753/19 od 17.09.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ Beograd, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš je blagovremeno, izjavio posebnu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) – u daljem tekstu ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj parnici postoji potreba za odlučivanjem o reviziji propisanoj navedenom odredbom (posebna revizija), radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja materijalnog prava u pogledu pasivne legitimacije tuženih, imajući u vidu priložene pravnosnažne sudske presude donete protiv istih tuženih u bitno sličnim činjenično-pravnim situacijama, kojima je odlučeno na drugačiji način u odnosu na pobijanu presudu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku, Vrhovni sud ocenio da revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu nasleđa stekao pravo svojine na KP .. upisane u PL .. KO ... u udelu od 1/6. KP .. u površini od 9 ari i 68 m2 i KP .. u površini od 5 ari i 30 m2 KO ... nastali su deobom od KP .. KO ..., koja je nastala prenumeracijom KP .. u postupku izrade katastra nepokretnosti. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke utvrđeno je da je u središnjem delu KP .. KO ... postoje bedem i put, pri čemu je 551 m2 zauzet bedemom u datim merama i granicama, dok je 146 m2 parcele zauzeto putem u datim merama i granicama. Od bedema prema jugu formiran je put prosečne širine 2 metra celom dužinom bedema. Od puta ka jugu do granice parcele i početka dvorišta fizičkih lica postoji zelena površina, kao i od bedema pa na sever do korita reke. Na vrhu bedema postoji put koji se koristi za kretanje pešaka. Levoobodni nasip na reci Nišavi rađen je u dužem vremenskom periodu počev od 1977, 1978. i 1979. godine. KP .. je izgradnjom bedema izuzeta iz državine tužioca u površini od 91 m2 shodno njegovom suvlasničkom udelu. Nalazom i mišljenjem veštaka za oblast građevinarstva utvrđeno je da tužilac nema ekonomski interes da koristi preostali deo parcele u površini od 69,50 m2, koji se nalazi u pojasu vodnog zemljišta. Tržišna vrednost predmetne parcele iznosi 4.804,00 dinara po m2, što je utvrđeno na osnovu izveštaja Poreske uprave, Filijale u Nišu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je izgradom bedema na reci Nišavi iz prava svojine tužioca izuzet njegov suvlasnički udeo od 91 m2 od KP .. bez sprovedenog postupka eksproprijacije i bez isplate naknade, kao i da za korišćenje preostalog dela od 69,50 m2 tužilac nema ekonomski interes usled otežanog korišćenja, zbog čega mu pripada naknada za to zemljište srazmerno njegovom udelu.

Međutim, prilikom ocene prigovora nedostatka pasivne legitimacije na stani Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ Beograd, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš i odlučivanja o obvezniku plaćanja naknade, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da se tužiočeva parcela nalazi u pojasu vodnog zemljišta kojim u skladu sa članom 9a Zakona o vodama upravlja javno poljoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji, da je u središnjem delu tužiočeve parcele izgrađen bedem (obala utvrda) koji je shodno članu 15. Zakona o vodama vodni objekat za uređenje vodotoka kojim u skladu sa članom 23. stav 2. istog Zakona upravlja javno vodoprivredno preduzeće, zbog čega obaveza tuženog za naknadu za faktički oduzeto zemljitše proizilazi iz njegove delatnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac ima pravo na traženu novčanu naknadu u ovoj parnici, s tim da je obveznik isplate naknade tužena Republika Srbija (u odnosu na koju je prvostepena presuda pravnosnažna – ista nije izjavila žalbu na prvostepenu presudu niti reviziju na drugostepenu presudu), a ne tuženi Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“, Vodoprivredni centar „Morava“ Niš, zbog čega je ocenjeno da je nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbama Zakona o eksproprijaciji propisani su postupak i procedura oduzimanja nepokretnosti u skladu sa prethodno utvrđenim javnim interesom, a u cilju privođenja nameni nepokretnosti u opštem interesu, koji postupak sprovodi organ uprave na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije. Odredbama tog Zakona regulisano je i pitanje određivanja naknade za oduzetu nepokretnost. Međutim, kada se oduzimanje nepokretnosti od vlasnika ili korisnika vrši bez njegove saglasnosti ili bez postojanja odluke nadležnog organa o oduzimanju zemljišta, a u cilju ostvarivanja nekog unapred utvrđenog javnog ili opšteg interesa, kao što su izgradnja puteva, ulica, objekata od javnog ili opšteg interesa i drugo, radi se o faktičkoj eksproprijaciji. S obzirom da je pravo na imovinu garantovano članom 1. Protokola 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i da Ustav RS u članu 58. stav 1. proklamuje pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a u stavu 2. pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, to u situaciji oduzimanja nepokretnosti bez zakonom sprovedenog postupka, vlasniku odnosno korisniku nepokretnosti pripada novčana naknada u visini tržišne vrednosti oduzete nepokretnosti koju je dužan da plati onaj subjekt u čiju imovinu prelazi pravo svojine ili drugo imovinsko pravo na toj nepokretnosti.

U konkretnom slučaju nije izvršena eksproprijacija, već je predmetno zemljište u označenoj površini faktički oduzeto tužiocu prilikom izvođenja radova na regulaciji korita reke Nišave, tako što je postalo zemljište u sastavu korita i zaštitnog pojasa reke i na njemu izgrađeni objekti od opšteg značaja, na koji način je zemljište prešlo u državnu (javnu) svojinu Republike Srbije i postalo dobro u opštoj upotrebi. Kako je nesumnjivo utvrđeno da je usled toga tužilac onemogućen da koristi svoju parcelu u navedenim delovima, tužena Republika Srbija je odgovorna i pasivno legitimisana u ovoj parnici za isplatu naknade na osnovu odredbi člana 1. stav 1. tačka 1. i člana 47. Zakona o sredstvima u svojini Republke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/95 ... 101/2005) i člana 1, 2, 3, 10. stav 1. i 7. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 113/17).

Odredbama člana 5. stav 1. i 2. Zakona o vodama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/2010) propisano je da su vode dobro od opšteg interesa i u državnoj svojini; da su vode i vodno zemljište u javnoj svojini javno vodno dobro, a odredbom člana 24. stav 2. i 3. istog Zakona da je upravljanje vodama u nadležnosti Republike Srbije i da se upravljanje ostvaruje preko ministarstva i drugih nadležnih ministarstava, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i Javnog vodoprivrednog preduzeća. Prema tome, vode i javno vodno zemljište su u državnoj, odnosno javnoj svojini Republike Srbije, a tuženo Javno vodoprivredno preduzeće osnovano je od strane države Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama („Službeni glasnik SRS“ broj 54/96) radi obavljanja delatnosti od javnog, odnosno opšteg interesa i sredstva za obavljanje svoje delatnosti dobija iz naknada propisanih zakonom, kao i sredstva budžeta Republike Srbije, te stoga on ne može biti obveznik naknade.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odluku sadržanu u trećem stavu izreke doneo primenom članova 153, 154. i 163. i 165. stav 2. ZPP, pa je obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije. Tuženom nije dosuđena naknada troškova sudskih taksi, jer zahtev za naknadu nije opredeljen po vrsti i iznosu u skladu sa članom 163. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić