Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Prekajski, advokat iz ..., protiv tužene BB A.D., sa sedištem u ..., koju zastupa Boris Bogdanović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužene VV Agencije za marketing i komunikaciju d.o.o., sa sedištem u ..., zbog povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 203/16 od 15.12.2016. godine, u sednici održanoj 11.05.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 203/16 od 15.12.2016. godine-odluka sadržanih u trećem i četvrtom stavu izreke.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka za sastav odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 92/14 od 07.06.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužena povredila autorska prava tužioca na način bliže opisan u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 9.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, zbog neovlašćenog iskorišćavanja autorskih dela tužioca-fotografije „...“ i fotografije „...“ u okviru promotivne kampanje tužene, sa pripadajućom kamatom na taj iznos, po stopi koju određuje Evropska centralna banka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, počev od dana donošenja presude pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade neimovinske štete isplati iznos od 300.000,00 dinara, zbog povrede moralnog prava tužioca, zbog nenavođenja imena tužioca kao autora prilikom javnog saopštavanja autorskih dela tužioca-fotografije „...“ i fgotografije „...“ u okviru promotivne kampanje tužene, kao i zbog izmene navedenih autorskih dela bez dozvole tužioca, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana donošenja presude, pa do isplate. Stavom četrvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 389.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 203/16 od 15.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i umešača na strani tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 92/14 od 07.06.2016. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade imovinske štete iznos od 9.200 evra i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 92/14 od 07.06.2016. godine u delu stava drugog izreke u pogledu visine kamatne stope tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete isplati kamatu počev od 07.06.2016. godine po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati za valutu evro u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 92/14 od 07.06.2014. godine u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.079.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove drugotespenog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, i to odluke o troškovima postupka sadržane u stavu trećem i četvrtom izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Naime, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužene nije dozvoljena. Činjenica da je odluka o troškovima parničnog postupka preinačena, ne utiče na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se odredba člana 13. st. 1 i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) ne primenjuje u slučaju preinačenja odluke o troškovima postupka kao sporednom potraživanju.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne spadaju u one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, to je ovaj sud saglasno članu 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 154. stav 1. istog zakona, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić