Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revizije na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 1. tačka 1. i 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2019. godine ispred kuće tužioca ... u ulici ... došlo je do verbalnog sukoba između tužioca i njegovih sinova (tuženih). Tom prilikom tužilac je sa svojim sestrićem vršio istovar robe za potrebe svoje firme „GG“ čije je sedište na toj adresi kada se pojavio prvotuženi, svojim vozilom sprečio dalji istovar robe, te počeo tužiocu da upućuje pogrdne i uvredljive reči. Prvotuženi se zatim udaljio sa lica mesta i nakon 10 minuta se vratio sa svojim bratom (drugotuženim) koji je takođe počeo da vređa i proklinje tužioca. O ovom događaju je obaveštena policija i tuženi su saslušani, nakon čega im je zabranjeno da kontaktiraju tužioca i da mu prilaze u trajanju od 48, a potom je ova mera produžena na dodatnih 30 dana.

Takođe je utvrđeno da su odnosi parničnih stranaka u dužem vremenskom periodu poremećeni sa elementima psihičkog i fizičkog nasilja. Tužilac, njegova bivša supruga i tuženi su pokušali da razreše imovinske odnose vansudskim poravnanjem zaključenim dana 12.09.2011. godine, tako što je tužiocu pripalo prizemlje kuće u ... u ulici ..., drugotuženom je pripao sprat iste kuće, a majci tuženih druga kuća u ... u ulici ... . Prvotuženi je namiren u novcu. Tuženi su 2016. godine prestali da rade u porodičnoj firmi tužioca. Prvotuženi se preselio u kuću u ... koja je po vansudskom poravnanju pripala njegovoj majci, dok se drugotuženi preselio u grad .... Tužilac trenutno živi u seoskoj kući u ... .

Centar za socijalni rad Šabac se u svom izveštaju i dopuni izveštaja izjasnio da je prema postojećoj evidenciji utvrđeno da nasilje koje čine tuženi prema tužiocu traje godinama, da u konkretnom slučaju postoji rizik od ponavljanja nasilja tuženih prema tužiocu, te da je opravdano izreći hitne mere zaštite od nasilja do okončanja svih postupaka u OJT Šabac i u Osnovnom sudu u Šapcu.

Na osnovu napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužbeni zahtev osnovan zbog čega je određena mera zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. Porodičnog zakona.

Prema stavu revizijskog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe materijalnog prava kada su ocenili da su tuženi preduzeli radnje koje imaju karakter nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. i stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona. Stoga su bili ispunjeni zakonski uslovi za određivanje propisanih mera zaštite od nasilja u porodici, shodno članu 198. Porodičnog zakona. Ocenom izgovorenih reči, te držanja tuženih od 21.02.2019. godine može se izvesti zaključak da su svojim ponašanjem, koje ima prirodu verbalnog nasilja, ugrozili spokojstvo i psihički integritet tužioca. Pri tom, do komunikacije između tužioca i tuženih nije došlo spontano, već su tuženi sa jasnom namerom došli do radnog mesta tužioca i odmah po dolasku istoga vređali, provocirali na fizički sukob i sprečavali u radu. U prilog tome je posvedočila majka tuženih, saslušana kao svedok. Opravdanost izricanja ovih mera u konkretnom slučaju proizlazi i iz višegodišnje istorije poremećenih porodičnih odnosa sa elementima nasilja između tužioca i njegovih sinova (ovde tuženih). Svrha ovih mera se ogleda u zaštiti tužioca od budućeg verbalnog i psihičkog nasilja, ali i moguće eskalacije nasilja u fizičko.

Od bitnog značaja za presuđenje je i okolnost da se Centar za socijalni rad u Šapcu, koji je kao stručna služba upućen u porodične odnose tužioca i tuženih po ranijim prijavama, izjasnio da bi izricanje mere u konkretnom slučaju bilo opravdano.

Shodno navedenom ne mogu se prihvatiti navodi revizije da nije bilo verbalnog nasilja, odnosno da tužiocu nije narušen psihički integritet i spokoj. Zato revizijski sud nalazi da je pobijana odluka zasnovana na pravilnoj primeni članova 197. i 198. Porodičnog zakona, pa je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženih odbijena kao neosnovana u stavu prvom izreke ove presude.

Odluku u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 154. Zakona o parničnom postupku. Podnošenje odgovora na reviziju ne predstavlja nužnu radnju u parnici, pa tužilac otuda nema pravo na naknadu troškova nastalih po ovom osnovu.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić