Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu 408. ZPP koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena i osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 28.07.2003. godine povređen u saobraćajnoj nezgodi koju je skrivio osiguranik tuženog osiguravajućeg društva. U vreme nezgode tužilac (... godište) je bio korisnik invalidske penzije na koju je stekao pravo 04.10.1995. godine kada mu je utvrđena trajna invalidnost prve kategorije zbog kardiorespiratorne bolesti i desnostrane koksantroze. Od tada je bio potpuno radno nesposoban za obavljanje svoje delatnosti ... ili nekog drugog odgovarajućeg posla i sa skraćenim radnim vremenom, ali je do saobraćajne nezgode nastavio amaterski da se bavi sviranjem harmonike i pevanjem, po kom osnovu je zarađivao 400 do 500 evra mesečno. Zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi prestao je da se bavi muzičkom delatnošću. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr Siniše Jovovića i dr Milana Galovića psihijatara Opšte bolnice u Loznici, tužilac ne može da se bavi poslovima svirača i pevača iz razloga što je doživeo saobraćajnu nezgodu 2003. godine, a mogao je to da čini posle penzionisanja 04.10.1995. godine. Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Loznici P 1256/2007 od 18.02.2008. godine tužena je obavezana da tužiocu naknadi izgubljenu zaradu u vremenskom periodu od dana saobraćajne nezgode do dana donošenja te presude.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu izgubljene zarade u periodu od dana donošenja prethodne sudske odluke 18.02.2008. godine pa do presuđenja u mesečnim iznosima od po 400 evra i za isplatu novčane rente ubuduće u istim mesečnim iznosima, dok za to postoje zakonski uslovi, ocenjujući da je tužiočev prestanak bavljenjem muzičkom delatnošću u uzročnoj vezi sa povredama koje je zadobio u saobraćajnoj nezgodi 2003. godine, a što je pravnosnažno utvrđeno u parničnom postupku koji je vodio za naknadu izgubljene zarade za raniji vremenski period.

Drugostepeni sud je u odluci o žalbi tužene preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za isplatu izgubljene zarade i novčane rente. Prema izraženom stavu drugostepenog suda kod tužioca je nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti 8 godina pre saobraćajne nezgode, zbog čega okolnost što je tužilac na uštrb svog zdravlja nastavio amaterski da se bavi muzičkom delatnošću radi ostvarivanja dodatnih prihoda pored invalidske penzije ne može voditi obavezivanju tužene da mu naknadi izgubljenu zaradu i isplaćuje novčanu rentu za ubuduće.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je navedeno stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 188. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred ako sud ne odredi što drugo (stav 2). Članom 189. stav 1. istog zakona propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Pri oceni izmakle koristi uzima se u obzir gubitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

Prema odredbama materijalnog prava, onaj ko drugome nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu izgubljenu zaradu zbog nesposobnosti za rad. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom, redovna zarada iz radnog odnosa, zarada od prekovremenog rada, zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode. Naknada štete zbog smanjene nesposobnosti po pravilu se dosuđuje u vidu mesečne rente. Tužilac je u vreme saobraćajne nezgode (28.07.2003. godine) bio korisnik invalidske penzije koju je stekao 04.10.1995. godine kada mu je utvrđena trajna invalidnost prve kategorije. Pre povređivanja je ostvarivao dodatne prihode baveći se amaterski sviranjem harmonike i pevanjem. Zbog zadobijenih povreda u saobraćajnoj nesreći prestao je da se bavi muzičkom delatnošću. Sledom rečenog tužilac kao oštećeni ima pravo da zahteva izgubljenu zaradu u peridu od dana donošenja prethodne sudske odluke 18.02.2008. godine (kojom je tužena obavezana da tužiocu naknadi izgubljenu zaradu u vremenskom periodu od saobraćajne nezgode do dana donošenja te presude) pa sve do presuđenja, u dosuđenim mesečnim iznosima i da mu ubuduće isplaćuje novčanu rentu u istim mesečnim iznosima, dok za to postoje zakonski uslovi.

Činjenica što je tužilac u vreme nastanka štetnog događaja, bio korisnik invalidske penzije, usled oboljenja koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi, a koja su doprinela da tužiocu zbog smanjene radne sposobnosti bude priznata invalidska penzija, nisu od uticaja na pravo tužioca na naknadu ovog vida štete, kao ni za određivanje visine naknade štete. Ovo iz razloga što su na penzionisanje tužica uticali drugi faktori, odnosno oboljenja koja nisu u vezi sa njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi i koji nisu bili prepreka da se tužilac amaterski bavi sviranjem i pevanjem, po kom osnovu je ostvarivao mesečne prihode. Povrede koje je tužilac zadobio u saobraćajnoj nezgodi 2003. godine su u uzročno posledičnoj vezi sa tužiočevim prestankom bavljenja muzičkom delatnošću, a što je utvrđeno od strane tima sudskih veštaka medicinske struke. Iz istog nalaza proizilazi da se tužilac nakon penzionisanja 04.10.1995. godine pa do saobraćajne nezgode mogao baviti amaterski sviranjem harminike i pevanjem, što je on i činio. Stoga je tuženi u obavezi da tužiocu naknadi štetu u vidu očekivane izgubljene zarade u periodu od donošenja prethodne sudske odluke 18.02.2008. godine pa do presuđenja u dosuđenim iznosima i da mu za ubudućuje isplati novčanu rentu u istim mesečnim iznosima, dok za to postoje zakonski razlozi.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluku o troškovima revizijskog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2. stav, člana 154. i 163. ZPP, tako što je tužiocu dosudio troškove za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, za taksu na reviziju 33.000,00 dinara, za taksu na revizijsku odluku 49.500,00 dinara, odnosno ukupno 100.500,00 dinara. Troškovi su odmereni u skladu sa uspehom u sporu i važećom Advokatskom i Taksenom tarifom.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić