Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 80/22 od 01.03.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užiocu – Sudska jedinica u Bajinoj Bašti P2 104/21 od 12.01.2022. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Drugim stavom izreke ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu – Sudska jedinica u Bajinoj Bašti P2 104/21 od 12.01.2022. godine u šestom stavu izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. tačka 12. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05 sa izmenama i dopunama), pa je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su i revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. tačka 12. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom saglasno dokazima izvedenim shodno članu 228. ZPP i cenjenim u skladu sa odredbom člana 8. ZPP, a prema članu 407. stav 1. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju brak parničnih stranaka, zaključen je dana 06.08.2008. godine, faktički je prestao kada se tužena iz kuće tužiočevih roditelja, gde su parnične stranke sa svojom maloletnom ćerkom EE, rođenom dana ... godine, do tada živele, odselila u kuću svojih roditelja. Maloletna EE nastavila je da živi sa ocem i njegovim roditeljima. Ocenom izveštaja Centra za socijalni rad utvrđeno je da otac poseduje sve kompentencije za vršenje roditeljskog prava, ima odgovarajuće uslove za odgajanje deteta i da u tome ima podršku svojih roditelja, prvenstveno majke stare ... godina koja je vrlo vitalna. Maloletna EE je pred stručnim radnicima Centra za socijalni rad izrazila autentičnu želju da nastavi da živi sa ocem, jer se sa njim i njegovim roditeljima oseća sigurnije. Viđanje sa majkom, koje je relativno redovno, maloletna devojčica doživljava kao obavezu, a ne kao potrebu. Sklonost tužioca ka sopstvenom polu, istaknuta od strane tužene, koju je on negirao, od strane suda nije proveravana, jer je ocenjena kao irelevantna, a tužiočevo povremeno noćenje na radnom mestu – u ... na ..., zbog nebezbednosti putovanja u zimskim uslovima, nije smatrano odlučnom okolnošću za donošenje drugačije odluke, jer je maloletno dete tom prilikom bilo pod nadzorom roditelja tužioca. Tužilac je ... i mesečno zarađuje 52.000,00 dinara, tužena kao ... ostvaruje zaradu od 36.000,00 dinara. Parnične stranke ne poseduju nepokretnu imovinu i nemaju zakonskih obaveza izdržavanja prema drugim licima.

Primenom člana 154. stav 1, člana 160, člana 161. stav 1. i člana 162. stav 2. Porodičnog zakona, vodeći računa o potrebama poverioca i mogućnostima tužene kao dužnika izdržavanja, sud je potrebe maloletne EE utvrdio u visini od 26.000,00 dinara, pa je imajući u vidu cene usluga porodičnog smeštaja od 34.724,00 dinara, tuženu obavezao da mesečnom izdržavanju svoje ćerke doprinosi iznosom od po 8.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev do traženih 12.000,00 dinara odbio kao previsoko opredeljen.

Prihvatajući izloženo činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno, drugostepeni sud je u pobijanom delu prvostepenu presudu potvrdio, ceneći da je ožalbena odluka doneta pravilnom primenom navedenih materijalnopravnih odredbi, da je polno opredeljenje tužioca, kao roditelja kome je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, kod postojanja njegovih roditeljskih kompentencija bez uticaja na pravilnost donete odluke i da je volja maloletnog deteta, kao autentična, jasno i nedvosmisleno saopštena pred radnicima Centra za socijalni rad, opredeljujuća za odluku o njenom budućem životu sa ocem, čije povremeno noćenje na radnom mestu na ... u zimskim uslovima ne ugrožavava bezbednost deteta, jer je ono u tom slučaju zbrinuto od strane tužiočevih roditelja.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepena presuda se neosnovano pobija ukazivanjem na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kod izloženog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne EE da bude poverena ocu na staranje, uz obavezu tužene, majke BB da doprinosi njenom izdržavanju u utvrđenom iznosu i da sa maloletnom ćerkom lične odnose održava na način određen četvrtim stavom izreke prvostepene presude.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca, koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebe zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava regulisani su članom 77. Porodičnog zakona, a stav 3. tog člana propisuje da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Članom 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona propisano je da je pre nego što donose odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz ili stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Članom 272. stav 2. istog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog detata jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Kada se pođe od utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu izveštaj nadležnog organa starateljstva datog uz uvažavanje mišljenja deteta u situaciji kada je sposobno da izrazi svoje mišljenje - da želi da živi sa jednim od roditelja, a imajući u vidu uzrast i pol deteta, njegove želje, potrebe i osećanja, kao i procenjenu roditeljsku sposobnost oba roditelja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na staranje ocu, u čijem porodičnom domaćinstvu je i do sada živelo i ostavarilo kontinuitet boravka, uz lični doživljaj sigurnosti i zbrinutosti. I po oceni revizijskog suda, u najboljem interesu maloletne EE je da nastavi da živi sa ocem, uz uređeni način održavanja ličnih odnosa sa majkom.

Članom 61. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta.

Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona), pravni je standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast, zrelost i emotivne potrebe. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljastva pravilno zaključujući da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložio organ starateljstva u najboljem interesu maloletnog deteta, jer otac poseduje odgovarajuće roditeljske konpetencije, imajući u vidu da je revizijom osporavana odluka o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje prava ocu, u cilju zaštite interesa maloletnog deteta, podložno kontroli od strane nadležnog organa starateljstva.

Način održavanja ličnih odnosa maloletne EE sa majkom BB uređen je u skladu sa članom 272. stav 2. Porodičnog zakona i saglasan je mišljenju i predlogu organa starateljstva, čime će se obezbediti očuvanje i unapređenje postojeće emotivne bliskosti roditelja i maloletnog deteta i na taj način zadovoljiti standard najboljeg interesa deteta regulisan članom 6. i članom 266. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilnom primenom člana 154. i člana 160. Porodičnog zakona, visina doprinosa tužene za izdržavanje maloletne ćerke utvrđena je u visini od 8.000,00 dinara mesečno.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, pa je zaključio da su neosnovani, jer se njima ponavljaju žalbeni navodi istaknuti protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za svoje stanovište dao je jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata.

Saglasno izloženom, u skladu sa odredbom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Kako revizija tužene nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP kao neosnovan odbijen a njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić