Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/22 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan trećetuženi VV, odgovorni urednik dnevnog lista „Srpski Telegraf“, da objavi bez ikakvog komentara i odlaganja, o svom trošku, uvod i izreku prvostepene presude, najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina „Srpski Telegraf“ od dana pravnosnažnosti presude, dok je tužbeni zahtev za objavljivanje obrazloženja prvostepene presude odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je dala odgovor na reviziju tuženih, uz zahtev za naknadu troškova.

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavnja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku.

Predmet sudske zaštite je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i zbog povrede prava na privatnost tužilje objavljivanjem fotografskih zapisa lika i informacije iz privatnog života tužilje i objavljivanje pravnosnažne presude bez komentara i bez odlaganja od strane odgovornog urednika dnevnog lista „Srpski Telegraf“, odnosno medija u kojima su objavljene fotografski zapis lika i informacije o privatnom životu tužilje, bez komentara i bez odlaganja o njegovom trošku, a najkasnije u drugom narednom broju novina od dana pravnosnažnosti presude.

Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u pogledu odgovornosti prvotuženog kao osnivača, odnosno izdavača dnevnog lista „Srpski Telegraf“ i drugotuženog kao bivšeg glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Srpski Telegraf“ odnosno medija u kojem je objavljen fotografski zapis lika i informacije iz privatnog života tužilje (u vreme objavljivanja), usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primenjenih odredaba članova 31., 38., 48., 101. i 112. Zakona o javnom informisanju i medijima. Tuženi u obrazloženju revizijskih navoda ne ukazuju na sporna pravna pitanja od opšteg interesa, niti na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Revizijom se ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu u istovetnoj situaciji u pogledu odgovornosti izdavača medija i glavnog i odgovornog urednika medija, predlaganjem drugačijih sudskih odluka, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. ZPP, koja propisuje uslove za izjavljivanje revizije, predviđeno je da se revizija može izjaviti protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava 1. ovog člana) i uvek je dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano (stava 2. ovog člana). Odredbom stava 3. istog člana propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Dakle, član 403. ZPP reguliše opšta pravila o pravu na reviziju, ako drugačije nije propisano posebnim zakonom. Posebni zakon važeći u vreme objavljivanja spornog teksta, je Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016), koji u članu 126. stav 1, propisuje da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude, ako je tužbeni zahtev odbijen, a da se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Prema stavu 2. iste zakonske odredbe, u parnici po tužbi za naknadu štete, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi.

Shodno članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude koja po zakonu ne može da se podnese.

U ovoj vrsti spora izjavljivanje revizije ograničeno je u odnosu na drugostepene presude kada je tužbeni zahtev odbijen. Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija drugostepena presuda u usvajajućem delu tužbenog zahteva, koja ima za predmet utvrđenje da je objavljivanjem fotografskih zapisa lika i informacija iz privatnog života tužiocu povređeni čast i ugled tužilje i pravo na privatost, sa zahtevom da se uklone iste informacije i zabrani njihovo ponovno objavljivanje, revizija po posebnom zakonu nije dozvoljena, shodno članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tužbom podnetom 18.02.2019. godine tužilja je tražila da se tuženi solidarno obavežu da joj naknade nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih duševnih bola zbog povrede časti i ugleda i povrede prava na privatnost. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 100.000,00 dinara.

Kako se dozvoljenost revizije u odnosu na predmetno novčano potraživanje ispituje prema opštem pravilu sadržanom u članu 403. stav 3. ZPP i zavisi od vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude koja u konkretnom slučaju očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan jer nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić