.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9782/2022
20.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Jelene Ivanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Sonja Forgić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1689/21 od 10.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1689/21 od 10.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1689/21 od 10.01.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Somboru P 1544/20 od 15.06.2021. godine u celosti je usvojen tužbeni zahtev. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužilji na ime razlike manje isplaćene lične invalidnine za 2018. godinu i za 2019. godinu isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od njihove dospelosti, pa do isplate. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu potraživanja zakonske zatezne kamate koja bi se obračunavala na obračunatu kamatu za kašnjenje u isplatama porodične invalidnine za 2018. godinu na iznos od 1.675,30 dinara i za 2019. godinu u iznosu od 5.050,83 dinara, kao i na ime kamate zbog kašnjenja u isplatama za 2018. godinu na iznos od 1.587,23 dinara i za 2019. godinu na iznos od 3.162,47 dinara počev od 30.11.2020. godine. Četvrtim stavom izreke obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka tužilji isplati iznos od 120.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Petim stavom izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa.
Prvim stavom izreke presude Višeg suda u Somboru Gž 1689/21 od 10.01.2022. godine žalba tužene je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Somboru P 1544/20 od 15.06.2021. godine preinačena tako što se na ime razlike manje isplaćene porodične invalidnine za januar 2019. godine na iznos od 2.241,00 dinar odbija zakonska zatezna kamata za period od 20.02.2019. godine do 02.03.2020. godine, na ime razlike neisplaćenih mesečnih novčanih primanja kao korisnika starijeg od 80 godina za 2018. godinu na pojedinačne mesečne iznose od februara zaključno sa decembrom odbija zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 02.03.2020. godine i za januar 2019. godine na iznos od 4.396,60 dinara odbija se zakonska zatezna kamata za period od 09.03.2019. godine do 02.03.2020. godine, te je odbijena obračunata zakonska zatezna kamata za 2018. godinu iznosu od 1.675,30 dinara, za 2019. godinu iznos od 5.050,83 dinara, sve na ime porodične invalidnine, a zbog kašnjenja u isplati naknade za korisnika starijeg od 80 godina odbijena je obračunata zakonska zatezna kamata za 2018. godinu u iznosu od 1.587,23 dinara i za 2019. godinu iznos od 3.162,47 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2020. godine do isplate, kao i u delu troškova postupka tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok se u preostalom delu žalba tužene odbija, a prvostepena presuda potvrđuje. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostpene presude u delu odluke o troškovima postupka tužilja je blagovremeno izjavila reviziju shodno članu 404. ZPP, predlažući da se ista smatra izuzetno dozvoljenom.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, jer se istom pobija odluka o troškovima postupka koja ne čine glavni zahtev, čiji obračun se vrši u svakoj parnici pojedinačno na osnovu advokatske tarife i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog slučaja. Shodno članu 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 2. ZPP u ovom sporu sud je doneo odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka imajući u vidu da je istaknuti tužbeni zahtev usvojen u neznatnom delu.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti.
Članom 28. ZPP propisano je da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koja ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena. Nije od uticaja što je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija dozvoljena kada sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, ne primenjuje na odluke o troškovima postupka.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Kako tužiljina revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP odbijen kao neosnovan njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
