Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca N.P. iz B., čiji je punomoćnik D.B., advokat u B., protiv tužene D.S., direktorke Osnovne škole P.S. iz B., zbog diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3840/15 od 30.11.2015. godine, u sednici veća od 20.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3840/15 od 30.11.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3840/15 od 30.11.2015. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu broj P 782/15 od 29.05.2015. godine kojim je odbačena tužba tužioca u ovoj parnici.

Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa proizilazi da je tužilac 07.05.2015. godine podneo tužbu protiv tužene u kojoj je naveo da je tužena kao direktorka Osnovne škole P.S. u B. sprovela diskriminaciju prema S.D., R.D. i M.D., đacima romske nacionalnosti, jer iako je R.D. i M.D., dozvolila upis u ... razred školske …-... godine, nije dozvolila S.D. upis u ... razred sa obrazloženjem da nema mesta. Tvrdio je da je na taj način tužena izvršila diskriminaciju prema sva tri deteta jer se radi o braći i setri čiji su roditelji odustali da upišu u tu školu i drugo dvoje dece. Tužbenim zahtevom je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena diskriminatorski postupala prema pripadnicima romske etničke grupe, tako što je onemogućila upis deteta romske nacionalnosti u ... razred Osnovne škole P.S. u B., istovremeno otežavajući upis njegovog brata i sestre u istu školu, čime je prekršila načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, načelo jednakih prava i obaveza, zabranu diskriminacije u pružanju javnih usluga, zabranu diskriminacije u oblasti obrazovanja otežavanjem ili onemogućavanjem upisa u vaspitno obrazovnu ustanovu i zabranu diskriminacije nacionalnih manjina. Tražio je da se tuženoj zabrani da dalje vrši radnje diskriminacije, odnosno da ponovi radnje diskriminacije navedene u prvom stavu petituma tužbe, da se tuženi obaveže da o svom trošku objavi u dnevnom listu „Politika“ izdanje za celu zemlju u roku od 15 dana pisani otpravak presude i da se obaveže da tužiocu nadoknadi troškove postupka.

Nižestepeni sudovi su tužbu odbacili primenom člana 46. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, jer tužilac za podnošenje tužbe nije imao potreban pismeni pristanak svih lica navedenih u tužbi, odnosno njihovih zakonskih zastupnika. Tužbu je u ime stranke podneo punomoćnik, advokat.

Odredbom člana 41. Zakona o zabrani diskriminacije (''Službeni glasnik RS'' br. 22/2009) je propisano da svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu, a članom 43. je propisano šta se može tražiti tužbom. Članom 46. st. 1. i 2. Zakona je propisano da tužbu iz člana 43. može podneti poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužiocu N.P. iz B. bila potrebna saglasnost zakonskih zastupnika dece S.D., R.D. i M.D., čiji su roditelji podneli zahtev Osnovnoj školi P.S. u B., radi upisa njihove dece u prvi, odnosno peti razred. Pravilno su nižestepeni sudovi naveli da je u konkretnoj situaciji kada se tačno zna identitet povređenih lica i u odnosu na koga je izvršeno diskrimintorsko postupanje, bio potreban pismeni pristanak zakonskog zastupnika maloletne dece. Bez obzira na činjenicu što se imena maloletne dece ne navode u petitumu tužbe, njihova imena i identitet su jasno određeni u narativnom delu tužbe. Pravilno je prvostepeni sud primenio član 79. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da sud po službenoj dužnosti pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka može da bude stranka u postupku i da li je parnično sposobna, da li parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje ako je ono potrebno. Kako je tužbu u ime stranke podneo punomoćnik u ličnosti advokata, pravilno je tužba kao nepotpuna odbačena primenom člana 101. stav 5. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana jer se u njoj iznosi neprihvatljiv pravni stav da tužiocu nije bila potrebna saglasnost zakonskih zastupnika maloletne dece nad kojima je prema navodima tužbe izvrešen akt diskriminacije.

Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca kao neosnovanu odbio na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.