Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju sa predlogom kao u odgovoru.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza i pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski navod u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA i tuženi VV zaključili su 19.09.2008. godine sporazum, po osnovu kog sporazuma je tužilac investirao 300.000 evra u razvoj kozmetičko-medicinskog proizvoda „DD“, tako da mu po osnovu te investicije pripadne 50% vlasništva na patentu i 50% vlasničkih prava u kompanijama „Habitus“ i „Zoypharm“ koje su ugovorne strane trebale da osnuju radi ispitivanja, proizvodnje i plasiranja proizvoda „DD“ na tržište. Ugovorne strane su predvidele da će vlasništvo na patentu kao svoju intelektualnu svojinu preneti na novoosnovane kompanije. Obaveze tuženog VV koje su se ticale primene njegovog poslovnog znanja i kontakata, naučnog znanja i iskustva u cilju razvoja i napretka kompanije „Habitus“, kao i investicije u vidu troškova za registraciju patenta predviđene su u članu 13. sporazuma. Ugovorne strane nisu predvidele rok za izvršavanja obaveza iz člana 13. sporazuma, kao ni kako će se plasirati krajnji proizvod na tržištu. Predviđeno je da se drugi investitori mogu uključiti u projekat, a dejstvo sporazuma su odredili do zaključenja ugovora o osnivanju kompanija „Habitus“ i „Zoypharm“ kada će isti biti zamenjen. Dopunom sporazuma od 21.11.2008. godine ugovorne strane su predvidele da će na kompaniji „Zoypharm“ tuženom VV pripasti 51% vlasništva, a tužiocu AA 49%. Tužilac je po osnovu sporazuma od 19.09.2008. godine na ime investiranja u projekat „DD“ tokom septembra i oktobra 2008. godine isplatio tuženom VV iznos od 300.000 evra i tom prilikom pretrpeo gubitak prilikom konverzije valute zbog čega su ugovorne strane 15.12.2008. godine potpisale dopunu sporazuma i evidentirale valutni gubitak tužioca i njegovo pravo da iz profita ostvarenog prodajom „DD“ preparata bude nadoknađen iznos od 35.000 evra, koliko iznosi taj gubitak. Tuženi je 07.04.2011. godine na ime povraćaja dela uloženih sredstava tužiocu isplatio iznos od 15.000 evra.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da su se stranke nalazile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji- sporazumu od 19.09.2008. godine, da do realizacije projekta po sporazumu od 19.09.2008. godine nije došlo i da je projekat obustavljen 2011. godine, nakon što je tužilac odustao od projekta, a tuženi nije uspeo da obezbedi još investitora koji bi projekat podržali, zbog čega projekat nije doneo očekivanu dobit. Kako je tužilac zaključujući sporazum preuzeo rizik uspeha investicije, to bi vraćanje uloženih sredstava tužiocu bilo moguće samo kroz eventualno ostvareni prihod, što je tužiocu prilikom zaključenja sporazuma moglo biti poznato. U toku postupka tužilac nije ni dokazao da je do neuspeha projekta došlo krivicom tuženog ili njegovih prevarnih radnji, pošto tuženi tužiocu nije garantovao uspešnost poduhvata iz kojih razloga tužilac nema pravo na povraćaj uložene investicije.

Drugostepeni sud izražava delom drugačiji pravni stav. Sporazum od 19.09.2008. godine, predstavlja izvor prava i obaveza za parnične stranke, a ovim sporazumom se najavljuje osnivanje zajedničkih kompanija „Habitus“ i „Zoypharm“ i o iskazanoj nameri postoji trag u odredbama člana 1. i 2. sporazuma. Sporazum upućuje da je osnovni cilj formiranje zajedničke kompanije preko koje će biti ispitani patenti i izumi tuženog, regulisano ekskluzivno pravo nad proizvodima i distribucija budućih proizvoda nastalih po patentima. Učešće tužioca od 300.000 evra je jedina realna obaveza sa jasnim danom dospeća na ime vlasništva na patentu koji još nije ispitan i registrovan, dato u svrhu osnivanja i rada buduće kompanije. U tom smislu sporazum predviđa obavezu tuženog VV da primeni sva svoja poslovna znanja i poslovne veze u Evropskoj uniji i SAD i na drugim mestima, kao i svoje naučno znanje i pronalazačko iskustvo, tako da maksimalno doprinese razvoju i napretku kompanije „Habitus“. Činjenica da zajednička kompanija nije osnovana ne može se podvesti pod rizik zajedničkog poslovanja, pa kako osnovni cilj sporazuma nije ostvaren, to se nije ostvario osnov davanja novca od strane tužioca i tuženi VV je u smislu člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da tužiocu vrati primljeni novac, osim u delu koji je nesporno vraćen tužiocu u iznosu od 15.000 evra, sa kojih razloga je delimično preinačena prvostepena odluka.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u pogledu obaveze tuženog VV i obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 285.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom.

Iz rezultata celokupnog postupka proizilazi da se radi o mešovitom ugovoru, neimenovanom, kojim su parnične stranke preuzele određene obaveze. Cilj zaključenja sporazuma od 19.09.2008. godine je bio formiranje zajedničke kompanije radi ispitivanja izuma tuženog i registracije patenta u obliku kreme i kapsula za usporavanje procesa starenja na kom patentu-izumu bi tužilac imao suvlasništvo. Naime, stranke su u članu 1. definisale nameru u pogledu osnivanja zajedničke kompanije i predmeta rada kompanije na ispitivanju i registraciji patenta i izuma tuženog. Tužilac AA je izvršio svoju obavezu po sporazumu od 19.09.2008. godine i tuženom VV isplatio iznos od 300.000 evra na ime vlasništva na patentu koji još nije registrovan, a u svrhu osnivanja budućih kompanija. Cilj zbog koga je predmetni ugovor zaključen nije ostvaren i projekat je obustavljen 2011. godine, jer nije došlo do formiranja zajedničkih kompanija u cilju ispitivanja patenta-izuma tuženog VV koje se tiču sredstava za usporavanje procesa starenja i kasnijeg zajedničkog poslovanja kroz kompaniju „Habitus“ i „Zoypharm“. Kako je tužilac izvršio svoju ugovornu obavezu uplatom iznosa iz stava 3. sporazuma, a tuženi nije uspeo da obezbedi još investitora koji bi projekt podržali, to cilj sporazuma nije ostvaren, nije došlo do osnivanja kompanije i registracije patenta, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac ima pravo da od tuženog traži vraćanje datog shodno članu 210. stav 2. ZOO.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da se tužilac potpisivanjem sporazuma saglasio da se profit, ali i rizik i gubitak dele shodno učešću u projektu, kod pravilnog zaključka drugostepenog suda da je osnovni cilj ugovornih strana bilo formiranje zajedničkih kompanija koje će ispitati patente i izume tuženog VV za usporavanje procesa starenja, te da neosnivanje kompanija ne može da se podvede pod rizik zajedničkog poslovanja, tim više što su stranke predvidele da ugovor – sporazum ima dejstvo do zaključenja ugovora o osnivanju kompanija „Habitus“ i „Zoy Pharm“. Ovakva ugovorna odredba upravo ukazuje da bi dogovor o eventualnom profitu i rizicima poslovanja kompanija bio predmet naknadnog ugovaranja. Pozivanje tuženog na registraciju žigova ne znači i izvršenje ugovorne obaveze po sporazumu od 19.09.2008. godine, koja predviđa preduzimanje svih stručnih i profesionalnih aktivnosti na patentiranju proizvoda za usporavanje procesa starenja i osnivanju kompanija za distribuciju ovakvog proizvoda.

Ostalim navodima revizije faktički se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka koji su od strane drugostepenog suda pravilno odmereni u smislu odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić