.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9857/2024
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Vasiljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Graovac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 435/2023 od 01.03.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 435/2023 od 01.03.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 435/2023 od 01.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P 154/22 od 16.11.2023. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog povrede časti i prava ličnosti, isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom 2. izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.050,00 dinara.
Viši sud u Negotinu je, presudom Gž 435/2023 od 01.03.2024. godine, odbio, kao neosnovane, žalbe tužioca i tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Majdanpeku P 154/22 do 16.11.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i prava ličnosti. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da tuženi tužiocu nije uputio bilo koju reč koja bi za posledicu imala povredu njegove časti i prava ličnosti. Ukazivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja na odlučivanje jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od uticaja na ujednačavanje sudske prakse, od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 03.07.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 80.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog sdua, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena na osnovu odedbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
