Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9870/2022
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2036/22 od 05.05.2022. godine, u sednici održanoj 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2036/22 od 05.05.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2036/22 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 55640/21 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od maja 2017. godine do decembra 2020. godine isplati iznos od 521.439,83 dinara u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 85.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2036/22 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda, a žalba tužene odbijena kao neosnovana. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine tužiocu, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili, tako što su usvojili zahtev tužioca za period od maja 2017. godine do decembra 2020. godine. O pravu tužioca, visini tražene naknade i pripadajuće kamate, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Na dosuđene iznose za navedeni period tužiocu je dosuđena zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa primenom članova 277. stava 1. i 186. ZOO jer je osnov potraživanja naknada štete. Stoga u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 06.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom tužene 1521.439,83 dinara.
Imajući u vidu da su u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić