Protiv navedene pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu reviziju kao dozvoljenu shodno članu 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05 sa izmenama i dopunama), Apelacioni sud je shodno članu 408. ZPP u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sledi da su parnične stranke supružnici koji su po zaključenju braka 2008. godine u zajedničkom domaćinstvu u ... živeli do 19.08.2019. godine, kada se tužilac iselio iz stana. Po tužbi tužioca podnetoj dana 01.11.2019. godine pred Trećim opštinskim sudom pod brojem P2 1703/19 u toku je postupak za razvod braka, a po prijavi tužene za nasilje u porodici pred Trećim osnovnim javnim tužilaštvom pod brojem Kt. 3880/19 protiv tužioca se vodi krivični postupak.

Po prestanku zajednice života tužena je tužiocu u jednom danu uputila 56 poziva i mejlova, optužujući ga za preljubu, dva puta je na ulici presrela tužiočevog sina iz prvog braka, telefonom je pozivala članove tužiočeve porodice, majku, brata, snahu i prijatelje raspitujući se o njegovoj novoj adresi i eventualno novim emotivnim vezama. Spazivši tužioca kako na ulici otvara vrata od garaže tužena je fotografisala oglas o prodaji stanova u toj zgradi, na sajtu investitora se informisala o prodatim stanovima, u katastru nepokretnosti proveravala imena vlasnika, pa je po utvrđenju imena vlasnice stana u kome tužilac živi, istu pozvala i optuživala je da je ta osoba ljubavnica njenog muža, nakon čega je suprug vlasnice stana tužiocu predočio da će mu otkazati ugovor o zakupu ako se uznemiravanje ponovi. Tužena je tužioca fotografisala sa ulice dok se kretao po stanu, jer je tačnu lokaciju stana utvrdila videvši u istom skulpturu koju je tužilac iz zajedničkog stana poneo sa sobom. Tužena je naknadno i zvonila na vrata stana u kome tužilac živi i uz njegovu saglasnost u stan ušla i obišla ga, optužujući ga tom prilikom za preljubu. Po saznanju iz fotografija priloženih u brakorazvodnoj parnici da ga tužena uhodi, tužilac više ne podiže roletne u stanu i na interfon se ne javlja nenajavljenim posetiocima. Tužena protiv tužioca nije pokrenula postupak za podelu bračne tekovine niti je u parnici za razvod braka istakla takav zahtev mada je svoje opisano ponašanje pravdala upravo podelom zajednički stečene imovine. Izveštajem Gradskog centra za socijalni rad od 23.09.2020. godine konstatovani su narušeni partnerski odnosi parničnih stranaka koji traju više godina unazad, s tim što je rizik od recidiva fizičkog nasilja tužioca prema tuženoj ocenjen kao nizak dok je mogućnost fizičkog nasilja tužene prema tužiocu procenjena kao rizik srednjeg intenziteta, zbog čega je celishodnim smatrano izricanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom prilaska za obe strane.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestpeni sudovi su ocenili da su shodno članu 197. Porodičnog zakona ispunjeni uslovi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, saglasno čemu su shodno članu 198. stav 2. tačka 3, 4. i 5. Porodičnog zakona određene mere sadržane u prvom, drugom i trećem stavu izreke prvostepene presude, čije je trajanje saglasno članu 198. stav 3. Porodičnog zakona uspostavljeno u maksimalno predviđenom periodu od jedne godine.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je zbog ponašanja tužene prema tužiocu opravdano određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je u smislu tog zakona nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je članom 197. stav 2. tačka 6. istog zakona propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. tog člana naročito smatra vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojima se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, dok je članom 198. stav 2. tačka 3, 4. i 5. Porodičnog zakona propisano da mere zaštite od nasilja u porodici jesu zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Navedena zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja, što omogućava pravovremenu reakciju institucija sistema na nasilje u porodici blagovremenim određivanjem mera zaštite, dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost predstavljaju komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju pravne standarde koji se konkretizuju u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Prilikom njihove primene neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje i da njegovu eskalaciju spreči izricanjem zakonom propisanih mera zaštite.

Nezavisno od intenziteta i oblika ispoljavanja, izvršeno porodično nasilje dovoljan je razlog za izricanje mera porodičnopravne zaštite imajući u vidu da porodično nasilje po pravilu ima uzlaznu tendenciju, zbog čega je izricanjem mera zaštite neophodno sprečiti njegovo ponavljanje i poprimanje težih oblika. Vid mere zaštite koja će biti izrečena zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, od opasnosti koja se izvršenom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice, njegove ugroženosti i procene stepena opasnosti od ponavljanja nasilja. Mišljenje same žrtve o stepenu opasnosti koja joj preti takođe utiče na izbor mere zaštite koja će biti određena, jer je upravo žrtva ta kojoj se zaštita pruža, zbog čega je njena subjektivna procena ključni faktor prilikom izbora mere zaštite.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su shodno navedenim odredbama Porodičnog zakona odredili predložene mere zaštite od nasilja u porodici, jer se u ponašanju tužene stiču elementi nasilja u porodiici koje, zbog načina njegovog sprovođenja upornim uhođenjem tužioca i nastojanjima da se dođe do informacija o njegovom sadašnjem životu, društvenim kontaktima i adresi stanovanja, ukazuju na opasnost od produbljivanja konflikta. Iz izveštaja Gradskog centra za socijalni rad i rezultata celokupnog dokaznog postupka nesumnjivo sledi da među strankama postoji nerazrešeni partnerski konflikt koji se manifestuje u opisanom ponašanju tužene, saglasno čemu su određene mere opravdane i za svrhu imaju obezbeđenje tužiocu mira i spokoja tokom perioda svog važenja.

Protivno revizijskim navodima, određivanjem više zakonom propisanih mera nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 3. stav 1. ZPP, imajući u vidu član 205. Porodičnog zakona kojim je u okviru zajedničkih odredbi o regulisanju postupka u porodičnim sporovima, propisano istražno načelo.

Saglasno datoj pravnoj argumentaciji, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke ove presude.

Kako revizija tužene nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP kao neosnovan odbijen i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić