Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Prema navedenoj odredbi revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Navodi revizije kojima se osporava visina štete, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Prvrednog suda u Nišu St br. 28/16 od 23.09.2016. godine, pokrenut je prethodni stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Srbijatrans“ d.o.o. iz Niša, na predlog Republike Srbije, a rešenje o otvaranju stečaja objavljeno je u „Službenom glasniku RS“ 12.11.2016. godine. Stečajni dužnik je u momentu otvaranja stečajnog postupka bio privredno društvo sa 100% državnog kapitala. Zaključkom o utvrđenim potraživanjima St 28/2016 od 20.06.2017. godine, tužilji, kao poveriocu trećeg isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 539.114,62 dinara, što predstavlja neisplaćenu zaradu za period od 01.03.2001. godine do 31.12.2003. godine (u činjeničnom utvrđenju visina iznosa glavnice i pripisane kamate nisu opredeljeni pojedinačno). Tužilja u stečajnom postupku nije naplatila svoje potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St 211/2020 od 12.05.2020. godine, donetim po prigovoru tužilje, utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati koja čini deo glavnog zahteva.

Naime, tužilji je u stečajnom postupku priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 539.114,62 dinara, po osnovu neisplaćenih zarada za period od 01.03.2001. godine do 31.12.2003. godine, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je izvršiti razgraničenje i iznosa glavnice, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

Nižestepeni sudovi u ovom slučaju o tome nisu vodili računa i zato su propustili da od stečajnog suda po službenoj dužnosti zatraže izveštaj o metodi koja je primenjena prilikom obračuna zatezne kamate i preračunavanje metodom prostog interesnog računa.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili najpre visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje tako što će najpre da izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 539.114,62 dinara, a zatim će od stečajnog suda zatražiti izveštaj o metodu koji je primenjen prilikom obračuna zatezne kamate na tužiljino novčano potraživanje, a ako je taj obračun izvršen primenom komforne metode i njen preračun primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković