Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD, ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz .., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ... i OO iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Kolubara Univerzal“ d.o.o. Veliki Crljeni, čiji je punomoćnik Milan Lazić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 12/20 od 10.06.2020. godine i o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/19 od 16.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 12/20 od 10.06.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/19 od 16.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 41/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, alineja 1, delimično su usvojeni tužbeni zahtevi i obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade štete nastale uskraćivanjem prava na upis prava na sticanje udela bez naknade isplati pojedinačno naznačene mesečne iznose, koji pripadaju svakom tužiocu, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2019. godine do isplate. Stavom privim izreke, alineja 2, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženog da na dosuđene iznose naknade štete, pored dosuđene kamate na iznos glavnog potraživanja, tužiocima isplati i zakonsku zateznu kamatu za period od 19.02.2009. godine do 06.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 560.875,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca LL, kojim je tražio da mu tuženi naknadi štetu nastalu uskraćivanjem prava na upis prava na sticanje udela bez naknade, u iznosu od 412.747,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2009. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac LL da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/19 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom izreke, alineja 1. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom izreke, alineja 2 i obavezan je tuženi da na dosuđene iznose tužiocima isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 19.02.2009. godine do 06.02.20019. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu drugom izreke i obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 2.253.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznos od 108.000,00 dinara. Stavom petim izreke, ukinuta je prvostepena presuda sadržana u stavu trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 12/20 od 10.06.2020. godine, ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/19 od 16.05.2019. godine.

Protiv navedenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, tuženi je izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe na osnovu odredbe člana 385. stav 1. a u vezi člana 411. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da žalba tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 385. stav 1. ZPP, propisano je da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena, a odredbom stava 2. ovog člana propisano je da ukoliko ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke. Odredbom člana 411. ZPP, propisano je da ako u čl. 394 - 410 ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom revizije, shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz čl. 342, 356. st. 2. i 3, čl. 357, 358. i 363, čl. 366. st. 2. i 3, čl. 367. stav 2, čl. 368, 373, 378. i čl. 381 - 384 ovog zakona.

Odredbom člana 395. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni kasacioni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio Apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

U konkretnom slučaju radi se o postupku koji je započet podnošenjem tužbe 15.04.2009. godine, dakle pre 01.02.2012. godine, kada je stupio na snagu važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11). Odredbom člana 411. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 - US), nije predviđeno da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je pravo na žalbu predviđeno odredbom člana 395. ZPP, prilikom ocene apelacionog suda o dopuštenosti revizije u za to predviđenim slučajevima, tako da žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 12/20 od 10.06.2020. godine, nije dozvoljena, na osnovu citiranih odredbi Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 - US).

Ceneći dozvoljenost revizije tuženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5., u vezi člana 404. ZPP, utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena, jer vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, koji nisu jedinstveni suparničari, ne prelazi zakonom određeni iznos za izjavljivanje reviziju u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić