Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca Grad Vranje, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Vranja, radi isplate po tužbi i radi utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1041/22 od 12.04.2022. godine, u sednici održanoj 27.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca - protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1041/22 od 12.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2471/21 od 01.03.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom isplati naknadu za faktički eksproprisanu, odnosno oduzetu katastarsku parcelu .. KO Vranje 1, u ukupnoj površini od 113 m2, upisnoj u listu nepokretnosti .. KO Vranje 1, u iznosu od 284.469,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi- protivtužilac Grad Vranje nosilac prava svojine na katastarskoj parceli .. KO Vranje 1, upisanoj u listu nepokretnosti .. KO Vranje 1, i naloženo tužiocu- protivtuženom da ovo pravo prizna tuženom – protivtužiocu i trpi da se tuženi- protivtužilac može upisati u katastarskim i drugim knjigama kao nosilac prava svojine na predmetnoj katastarskoj parceli. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1041/22 od 12.04.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca-protivtuženog izjavljena protiv stava prvog izreke navedene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga predloživši da Vrhovni kasacioni sud usvoji reviziju i preinači nižestepene odluke tako što će usvojiti tužbeni zahtev u celosti i obavezati tuženog-protivtužioca da mu naknadi celokupne troškove parničnog postupka.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačke 4. i 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakon), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije. Odredbom stava 5. ovog člana je propisano da je nedozvoljena revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stavovi 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 420. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava (stav 1.), dok je u stavu 6. tog člana propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.) dok se kamate, ugovorna kazna ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.). Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji su akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev.

U konkretnom slučaju tužilac-protivtuženi nema pravni interes za izjavljivanje revizije protiv drugostepene odluke odluke u potvrđujućem delu prvostepene presude kojom je usvojen njegov tužbeni zahtev da se obaveže tuženi- protivtužilac Grad Vranje da mu isplati naknadu za faktički eksproprisanu, odnosno oduzetu katastarsku parcelu .. KO Vranje 1, u ukupnoj površini od 113 m2, upisnoj u listu nepokretnosti .. KO Vranje 1, u iznosu od 284.469,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine kao dana presuđenja do isplate, pa je revizija tužioca-protivtuženog u ovom delu nedozvoljena.

Pored toga, nedozvoljena je i revizija tužioca-protivtuženog protiv drugostepene odluke odluke u potvrđujućem delu prvostepene presude kojom je usvojen protivtužbeni i utvrđeno da je tuženi-protivtužilac Grad Vranje nosilac prava svojine na katastarskoj parceli .. KO Vranje 1, upisanoj u listu nepokretnosti .. KO Vranje 1, i naloženo tužiocu-protivtuženom da ovo pravo prizna tuženom – protivtužiocu i trpi da se tuženi-protivtužilac može upisati u katastarskim i drugim knjigama kao nosilac prava svojine na predmetnoj katastarskoj parceli.

Protivtužba radi utvrđenja prava svojine je podneta je 20.10.2021. godine i u njoj nije navedena vrednost predmeta spora, a taksa na presudu je odmerena na iznos od 1.900,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom postupku (nenovčano potraživanje) u kome vrednost pobijanog dela (po protivtužbi) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca-protivtuženog protiv odluke o protivtužbenom zahtevu nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

I revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv odluke o troškovima postupka je nedozvoljena, jer odluka o troškovima parničnog postupka kao sporednom traženju ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, s obzirom na to da se tim rešenjem ne okončava postupak.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić