.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9893/2024
28.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2634/23 od 01.02.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2634/23 od 01.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5551/22 od 27.06.2023. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiljama isplati ukupno 7.938.848,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2023. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate i to svakoj od tužilja po 1.984.712,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2023. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate i da im, kao solidarnim poveriocima, naknadi parnične troškove u iznosu od 826.596,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je predlog tužilja VV i GG za oslobađenje od plaćanja od sudskih taksa.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2634/23 od 01.02.2024. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5551/22 od 27.06.2023. godine u delu odluke o glavnom zahtevu i u delu kojim je tuženi obavezan da tužiljama naknadi troškove postupka. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz čije sadržine sledi da istu pobija iz svih zakonom predviđenih razloga.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 1. i 3. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, a stavom 3. istog člana propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporoima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
Tužbom podnetom u ovoj parnici dana 06.07.2022. godine, definitivno opredeljenom u pogledu visine tužbenog zahteva nakon provedenog veštačenja podneskom od 10.10.2022. godine, traženo je obavezivanje tuženog da svakoj od tužilja isplati po 1.984.712,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja, pa do isplate.
Članom 28. stav 1. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora svake od tužilja je iznos od 1.984.712,18 dinara, koji u vreme podnošenja tužbe i na dan preciziranja tužbenog zahteva prema nalazu veštaka ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, saglasno čemu revizija nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
