Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, privredno društvo „Asprom“ d.o.o. Vrčin bilo je najveći dužnik nove Agro banke a.d. Beograd nad kojom je bio pokrenut predstečajni postupak. Tužilja je bila u mogućnosti da posreduje u pregovorima i omogući DND “Pharm“ i tuženog drugog reda „Eraković“ d.o.o. Bečej, da uspostave poslovnu saradnju sa „Asprom“ d.o.o. Vrčin i dovela ih je sve u vezu sa bankom. Poslovni račun „Asprom“ d.o.o. Vrčin bio je u blokadi a banka je zbog vrednosti njegove imovine i kapitala vršila neprekidan nadzor nad njegovim upravljanjem i poslovanjem. Privredno društvo „Asprom“ d.o.o. Vrčin se bavilo uzgojem i prodajom žive stoke. Banka je bila zainteresovana da kroz njegovu finansijsku konsolidaciju i nastavak poslovanja naplati svoja potraživanja. DND “Pharm“ i DOO „Eraković“ su međusobno sarađivali. VV je sestra zakonskog zastupnika DOO „Eraković“ GG i bila je vlasnik 50% udela u DND “Pharm“. Tužilja je organizovala sastanak između DND “Pharm“, tuženog drugog reda i predstavnika banke sredinom februara 2013. godine u prostorijama banke. Tada su prisustvovali tužilja, tadašnji zakonski zastupnik DND “Pharm“ DD (suprug ovde prvotužene BB) i zakonski zastupnik drugotuženog GG. Nakon toga u periodu od februara do kraja maja 2013. godine održavani su sastanci u kontinuitetu u vezi oblika saradnje sa DND “Pharm“, tuženog drugog reda DOO „Eraković“ i Privrednog društva „Asprom“ d.o.o. Vrčin u vezi sa planom reorganizacije Asproma. Tužilja je praktično prisustvovala i učestvovala u svim tim sastancima kao deo tima DND “Pharm“ a ustupajući ispred tog preduzeća i DOO „Eraković“ i zastupala je njihove interese. „Asprom“ d.o.o. Vrčin je imao farmu svinja u Velikom Gradištu – 14495 grla. Bila mu je potrebna hrana pa je organizovano da se ista nabavi preko DND “Pharm“ za vrednost od 7.000.000,00 dinara s tim što će kupac to plaćanje vršiti kompenzacijom tovnih svinja po tržišnoj ceni na dan isporuke „Franko farma“ Veliko Gradište. Drugo uzgajalište svinja bilo je u Ramskom Ritu. Tužilja je učestvovala u obezbeđenju pregovara za nabavku hrane po profakturi PAD „Nova budućnost“ od 06.06.2013. godine za DND “Pharm“, koja je preko te firme isporučena „Asprom“ d.o.o. Vrčin radi ishrane svinja. Pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 13/2013 dana 29.05.2013. godine otvoren je prethodni stečajni postupak nad PD „Asprom“ d.o.o. Vrčin. Za stečajnog upravnika najpre je bio postavljen ĐĐ a zatim EE koji je dao saglasnost za ovakvo poslovanje a sve u cilju omogućavanja da se PD „Asprom“ d.o.o. Vrčin izvuče iz finansijskih teškoća. Tužilja je vodila imejl prepisku prema trećim licima i predstavljala DND “Pharm“ i drugotuženog DOO „Eraković“ i postupala u njihovo ime i za njihov račun. Ispred njih je komunicirala sa stečajnim upravnikom i bankom i njihovim saradnicima. Dogovoreno je da se uradi plan privremene reorganizacije PD „Asprom“ d.o.o. Vrčin. Nakon usvajanja plana reorganizacije tužilja tvrdi da je bilo dogovoreno između svih tih učesnika da ona na ime svog rada dobije 5% kapitala „Asprom“ d.o.o. Vrčin, DND “Pharm“ 80% kapitala a ŽŽ kao zakonski zastupnik „Asprom“ d.o.o. Vrčin 15%. U septembru 2013. godine ŽŽ se povukao iz navedenog plana reorganizacije tako da tužilja nije ostvarila svoj plan oko dobijanja 5% od udela u „Asprom“ d.o.o. Vrčin. Svoj udeo nije ostvario ni DND “Pharm“. Između DND “Pharm“ i „Asprom“ d.o.o. Vrčin u stečaju 2013. godine ostvaren je promet nabavke robe u iznosu od 147.824,597,00 dinara a promet isporučene robe od 142.789.593,00 dinara a u 2017. godini DND “Pharm“ po sudskoj presudi naplatio još 7.200.730,00 dinara na ime glavnice i kamate. Mejlom od 13.10.2013. godine tužilja se obratila DD kao zakonskom zastupniku DND “Pharm“ kao i zakonskom zastupniku drugotuženog da se urede odnosi i da se njoj isplati naknada za posredovanje. Tužilja ističe da je između nje i zakonskog zastupnika DND “Pharm“ DD postojao i dogovor da ista bude kod njega u radnom odnosu ali taj dogovor nije realizovan krivicom zakonskog zastupnika DND “Pharm“. U aprilu mesecu 2014. godine tužilja je po nalogu DND “Pharm“ posredovala u prodaji pašteta kompanije „Agroživ“ i posao je zatvoren tako što je AMAN od DND “Pharm“ kupio paštete u vrednosti od 11.000.000,00 dinara. Tužilji na ime takvog posla nije plaćena naknada. Na DND “Pharm“ pokrenut je i sproveden postupak prinudne likvidacije i to privredno društvo je dana 08.09.2020. godine brisano iz registra privrednih subjekata. Tužena BB je bila član ovog društva sa udelom od 100%.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da tužilja tokom postupka nije dokazala da je sa DND “Pharm“ i drugotuženim ugovorila naknadu upravo u traženim iznosima te da time nije dokazala i koliko iznosi njeno potraživanje budući da njeni navodi nisu potkrepljeni pismenom dokumentacijom.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud polazi od odredbi čl. 749, 761, 813, 814. i 822. Zakona o obligacionim odnosima. Zaključuje da je evidentno tužilja bila angažovana oko poslova koji su donosili dobit tuženima i da je ista praktično imala ulogu posrednika. Prema članu 822. ZOO propisano je ako visina naknade nije određena ni tarifom ili kojim drugim opštim aktom, ni ugovorom a ni običajem, odrediće sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Ugovorenu posredničku naknadu sud može sniziti na zahtev nalogodavca ako nađe da je preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i učinjenu uslugu. Sniženje ugovorene naknade može se tražiti ako je isplaćena posle zaključenja ugovora za koji je on posredovao. Tužilja je postupala i u ime i za račun i po nalogu oba tužena tj. po nalogu zakonskog zastupnika DND “Pharm“ i drugotuženog, dovodila iste u vezu sa drugim poslovnim partnerima a u vezi kojeg posredovanja su DND “Pharm“ i drugotuženi ostvarivali određeni profit. Tužilja je omogućila promet u iznosu preko 150.000.000,00 dinara što iznosi oko 1.300.000 evra pa drugostepeni sud nalazi, imajući u vidu pravnu i životnu situaciju da je pravična naknada tužilje za njen radni angažman iznos od 30.000 evra a prema srednjem kursu Narodne banke Srbije (1 evro = 105,65 dinara) što čini iznos od 3.469.500,00 dinara pa je tužbeni zahtev tužilje u tom delu usvojio (preinačujući prvostepenu presudu) i obavezao tužene na solidarnu isplatu naznačenog iznosa, dok je u preostalom delu u pogledu ostalog potraživanja prvostepenu presudu potvrdio.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo. Naime, stoji činjenica da je tužilja obavljala određene poslove kao posrednik za DND “Pharm“, nad kojim je dana 08.09.2020. godine izvršena prinudna likvidacija i brisano iz privrednog registra a BB koja je bila član tog društva sa udelom od 100%, kao i za drugotuženog DOO „Eraković“ iz Bečeja. Organizovala je sastanke, i posredovala u prometu određene robe. U toku postupka nije utvrđeno koja je adekvatna naknada koja je ugovorena za tužilju. Prema članu 822. stav 1. ZOO predviđeno je da posrednik ima pravo na naknadu i kada nije ugovorena. Prema stavu 2. citiranog člana propisano je da ako visina naknade nije određena ni tarifom ili kojim drugim opštim aktom ni ugovorom a ni običajem, odrediće je sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Međutim, evidentno je da prvostepeni sud nije imao adekvatne parametre niti je imao odgovarajuću metodologiju na osnovu koje bi utvrdio koja bi primerena naknada prema trudu i učinjenoj usluzi tužilji pripala u konkretnom slučaju zbog posredovanja. U slučaju nedostatka činjenica i dokaza u tom smislu i koja bi se metodologija primenila u obračunu i utvrđivanju visine te naknade, bilo je neophodno obaviti veštačenje od strane veštaka određene specijalnosti radi utvrđivanja tih činjenica. U ovom slučaju to nije učinjeno. Sud nema odgovarajuću stručnost na osnovu koje bi mogao opredeli koja bi to adekvatna naknada prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi bila primerena u ovom slučaju. S druge strane, evidentno je da je angažovanje tužilje u odnosu na DND “Pharm“ bilo veće nego u odnosu na drugotuženog DOO „Eraković“ iz Bečeja pa i to dovodi u sumnju, da li iznos koji bi tužilji pripao po osnovu posredovanja trebalo da bude opredeljen kao solidaran u ravnopravnom iznosu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, pa će nakon pravilnog utvrđenja činjenica doneti zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić