Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 49/20 od 13.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, u delu stava šestog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 7.014.054,00 dinara za period od 04.07.2018. godine do 09.05.2019. godine i u stavu osmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava šestog izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime povrede imovinskog autorskog prava učinjene namerno ili krajnjom nepažnjom umesto naknade imovinske štete isplati naknadu trostrukog iznosa uobičajene naknade koji bi primio za konkretan oblik korišćenja predmetne zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito u iznosu od neto 7.014.054,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavu sedmom izreke. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu devetom izreke prvostepene presude tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 829.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od sticanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 227.600,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14 ... 87/18 i 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u svojstvu autora sa izdavačkom kućom „EDUKA“ zaključio 18.03.2010. godine ugovor kojim se obavezao da izvrši pripremu teksta udžbenika za .. razred ... škole „Tehničko i informatičko obrazovanje“ sa radnom sveskom i priručnikom za nastavnike, s tim da je na „EDUKU“ preneo isključivo pravo da predmetni rukopis umnožava i umnožene primerke stavlja u promet u tiražu i broju po sopstvenoj dispoziciji, sve dok se odobreni komplet bude primenjivao u nastavi i dok za njim bude postojala potreba. Autorski honorar tužioca ugovoren je u visini od 10% od cene svakog prodatog primerka. Tužilac je udžbenik napisao koristeći svoje višegodišnje iskustvo, tako što je sastavio tekst udžbenika, izradio neke od grafikona, tabela, tehničkih crteža i ilustracija, pri čemu se držao nastavnih tema koje za datu oblast propisuje Ministsarstvo prosvete, koje je dopunjavao sopstvenom sistematikom podnaslova i odabira tema. Izdavačka kuća „EDUKA“ je 2010. godine izdala prvo izdanje udžbenika za .. razred ... škole „Tehničko i informatičko obrazovanje“ čiji je autor tužilac, dok je 2011. godine izdato drugo izdanje. Izdavačka kuća „LOGOS“ je 2012. godine objavila udžbenik za .. razred ... škole pod nazivom „Tehničko i informatičko obrazovanje“, u kome su autori tog udžbenika kao literaturu koristili 14 udžbenika, među kojima i udžbenik u izdanju „EDUKE“ koji je napisao tužilac. Upoređivanjem udžbenika u izdanju izdavačke kuće „EDUKA“ i udžbenika u izdanju izdavačke kuće „LOGOS“, utvrđeno je postojanje prerađenih ili sličnih rečenica, preuzimanje definicija, redosleda i rasporeda nastavnih jedinica (u udžbeniku izdavačke kuće „LOGOS“ postoji 35 podnaslova koji nisu predviđeni planom i programom Ministarstva prosvete, a ti isti podnaslovi sa istim redosledom postavljanja nalaze se i u udžbeniku izdavačke kuće „EDUKA“). Naslovi i podnaslovi u udžbeniku izdavačke kuće „EDUKA“, kao i način i redosled napisanih sadržaja (koncepcija) su originalni elementi udžbenika kao autorskog dela tužioca, nastalog dve godine ranije od udžbenika izdavačke kuće „LOGOS“. Neto autorski honorar koji bi tužilac ostvario kada se na cenu za svaki prodati primerak udžbenika izdavača „LOGOS“ u periodu 2012. godine - 2017. godine primeni procenat od 10% iz ugovora od 18.03.2010. godine, koji je tužilac zaključio sa izdavačkom kućom „EDUKA“, iznosi 2.338.018,68 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi povredio imovinska i moralna autorska prava tužioca i da tužiocu pripada pravo na naknadu neimovinske štete u dosuđenom iznosu, te naložio tuženom prestanak dalje povrede prava tužioca, pri čemu je zahtev tužioca za isplatu naknade do trostrukog iznosa uobičajene naknade, umesto naknade imovinske štete, odbio kao neosnovan, uz zaključak da povreda imovinskog autorskog prava tužioca nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda potvrđena u delu u kom je utvrđena povreda imovinskog i moralnog autorkog prava tužioca uz nalog za prestanak povrede prava i dosuđena naknada neimoviske štete tužiocu, kao i kada je pobijanom odlukom odlučeno preinačenjem prvostepene presude i usvajanjem zahteva za isplatu tužiocu trostrukog iznosa uobičajene naknade, umesto naknade imovinske štete, uz osnovan zaključak drugostepenog suda da je povreda imovinskog autorskog prava tužioca učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima – ZASP ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 ) koji se primenjuje u konkretnom slučaju, autorsko delo definisano je članom 2., kao originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drugačije (član 9. stav 2.). Autor ima isključivo pravo: da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.); da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti (član 16.); da štiti integritet svog dela, i to naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi i da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.). Autor ima isključivo pravo na ekonomsko iskorišćavanje dela kao i na delo nastalo preradom njegovog dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno (član 19.) Isključivo je pravo autora da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način. Delo se umnožava naročito, grafičkim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postiže isti rezultat, zvučnim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smeštanjem dela u elektronskom obliku u memoriju računara (20. stav 1 i 2.). Povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom (član 204). Nosilac autorskog prava, može tužbom da zahteva naročito: utvrđenje povrede prava; prestanak povrede prava kao i naknadu imovinske štete (član 205 stav 1. tačka 1. 2. i 5.) i ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava (član 205 stav 2). Ako je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito (član 206 ).

U konkretnom slučaju, tužilac je autor koncepcije i podnaslova udžbenika za .. razred ... škole „Tehničko i informatičko obrazovanje“ izdavačke kuće „EDUKA“ i označen je kao autor tog udžbenika u smislu člana 2. i člana 9. stav 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Tuženi je, bez znanja i odobrenja tužioca kao autora, javno saopštio, umnožio i stavio u promet udžbenik pod istim nazivom - za .. razred ... škole „Tehničko i informatičko obrazovanje“ uz preuzimanje tužiočeve koncepcije i podnaslova (kao delo nastalo preradom tužiočevog autorskog dela), kao i delova samog teksta udžbenika čiji je autor tužilac (obzirom na postojanje prerađenih i sličnih rečenica), bez označenja imena tužioca kao autora i u izmenjenoj formi, pa su nižestepni sudovi osnovano utvrdili primenom člana 204. i 205. ZASP da je na taj način tuženi povredio moralna i imovinska autorska prava tužioca, zaštićena članom 15. 16., 17, 19. i 20. istog Zakona, kao i da tužilac ima pravo na naknadu po ovom osnovu, te naložili tuženom da prestane sa daljom povredom autorskih prava tužioca.

Visina neimovinske štete zbog povrede moralnih autorskih prava tužioca iz člana 15. 16 i 17. ZASP, odmerena je pravilnom primenom kriterijuma iz član 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Odlučujući o naknadi zbog povrede imovinskih prava tužioca iz člana 19. i 20. ZASP, pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju tužiocu, umesto naknade imovinske štete saglsno članu 155., 185., 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima, pripada naknada iz člana 206. ZASP, jer je povreda imovinskih prava tužioca učinjena krajnjom nepažnjom tuženog. Tuženi je i pored saznanja da je objavljivanje udžbenika postalo sporno zbog moguđe povrede autorskog prava tužioca, nakon podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stavri, nastavio sa izdavanjem i puštanjem u promet spornog udžbenika (kojim je pri tom jasno označen udžbenik tužioca kao korišćena literatura) u periodu od 2012. godine pa sve do 2017.godine, pa je takvo postupanje tuženog pravilno pobijanom odlukom kvalifikovano kao krajnja nepažanja, pa su usprotni navodi revizije neosnovani. Naime, revident gubi iz vida da je očekivano da izdavač u vršenju svoje delatnosti posluje sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno na način kojim ne ugrožava niti povređuje tuđa autorska prava (pogotovo ako mu okolnost da su autorska prava ugrožena ili povređena nije mogla ostati nepoznata), pa poslovanje tuženog na opisan način, predstavlja postupanje suprotno očekivanom standardu pažnje poslovanja, odnosno sa krajnjom nepažnjom, za čije štetne posledice je tuženi isključivo i odgovoran. Zbog toga, isto ne može biti pravdano okolnostima da nije bilo odluke nadležnog ministarstva niti suda o povlačenju izdanja udžbenika tuženog iz prometa ili zabrani daljeg izdavanja udžbenika tuženog, kako se to revizijom neosnovano ukazuje. Upravo suprotno, a imajući u vidu utvrđene okolnosti pod kojima je vršena povreda autorskog prava tužioca u dužem vremenskom periodu, kao i na taj način nesumljivo ostavrenu poslovnu dobit tuženog (s obzirom da je u pitanju izdanje udžbenika koji je namenjen za obavezno obrazovanje), sledi da je pobijanom odlukom pravilno ocenjeno kao opravdano dosuđenje tužiocu, naknade u visini trostrukog iznosa autorskog honorara koji bi tužilac ostvario za svaki prodati primerak udžbenika izdavača „LOGOS“ u periodu od 2012. godine - 2017. godine, umesto naknade imovinske štete, na osnovu člana 206. ZOASP, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić