U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Đurđević, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 514/20 od 02.12.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 514/20 od 02.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 415/19 od 30.06.2020. godine, prvim stavom izreke, odlučeno je da će roditeljsko pravo nad zajedničkom maloletnom decom parničnih stranaka, mal. VV, rođenim ...2016. god. u ... i mal. GG, rođenim ...2018. god. u ..., samostalno vršiti majka dece, AA. Drugim stavom izreke, određeno je da je prebivalište maloletne dece mal. VV i mal. GG na adresi majke u ..., ulica ... broj .. ili na bilo kojoj drugoj adresi majke. Trećim stavom izreke, određen je način održavanja ličnih odnosa tuženog sa mal. decom, na način što će otac viđati i uzimati decu svake druge subote u mesecu od 17,00 časova, a vraćati ih u nedelju u 17,00 časova, ispred kuće majke, a u prisustvu njenih roditelja, da će otac viđati decu na dan svoje krsne slave 16.11. (Đurđic), u periodu od 11,00 do 18,00 časova, drugi dan Nove godine, drugi dan Uskrsa i Božića, uz promenu na godinu, dana kada će deca prvi dan praznika provoditi kod oca. Na dan očevog rođendana, deca će biti kod oca od 11,00 do 19,00 časova, a dečje rođendane će proslavljati jedne godine kod majke, prvi dan, drugi dan kod oca počev od pravnosnažnosti presude, tako što će otac decu uzimati na dan rođendana od 10,00 do 18,00 časova. Prilikom proslava rođendana dece, deca rođendane slave zajedno, s tim što će otac decu uzimati ispred kuće majke u prisustvu nje ili njenih roditelja i vraćati ispred kuće majke. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da kao otac na ime doprinosa za izdržavanje plaća za mal. sina VV iznos od 9.000,00 dinara i za mal. sina GG iznos od 7.000,00 dinara, počev od 19.11.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa dok za to postoje zakonski uslovi, a najkasnije do 10. u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesečni iznos od dospeća pa do isplate, uplatom novčanih sredstava na račun zakonske zastupnice majke AA, bliže naveden u ovom stavu izreke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 514/20 od 02.12.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u trećem i četvrtom stavu izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od ...2015. godine do ...2019. godine, u kojoj su rođena zajednička deca, maloletni VV, dana ...2016. godine i maloletni GG, dana ...2018. godine. Zajednica života parničnih stranaka je prestala sredinom 2019. godine zbog međusobnog neslaganja i nasilja u porodici. Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu NP 228/19 od 10.11.2019. godine, usvojen je predlog OJT Vršac, pa je potencijalnom učiniocu nasilja u porodici – tuženom, produžena hitna mera zabrane kontakta ili prilaza tužilji, izrečena naredbom PS Vršac HM 165/19 od 09.11.2019. godine u 22,30 časova, sa trajanjem do 11.11.2019. godine u 22,30 časova i ista je produžena na period od 30 dana do 11.12.2019. godine u 22,30 časova i naloženo tuženom da se uzdržava od kontakta i prilaženja tužilji pod pretnjom prekršajnog gonjenja. Tužilja je do februara 2020. godine bila zaposlena u firmi „DD“ na neodređeno vreme, sa zaradom od oko 37.000,00 dinara, s tim što je sa naknadom za putne troškove mesečno primala do 45.000,00 dinara. Tužilja sa decom stanuje u iznajmljenom stanu u ..., na adresi ... broj .., za koji ne plaća zakup, već samo komunalije u iznosu od oko 8.200,00 dinara. Za lične potrebe, tužilji je potrebno 2.000,00 do 3.000,00 dinara, a otplaćuje kredit kod „... banke“ podignut 06.12.2019. godine u iznosu od 700.000,00 dinara, sa mesečnom ratom od 9.500,00 dinara, koji je uzela da bi sredila roditeljsku kuću. Tuženi je bio zaposlen u „ĐĐ“ do juna 2020. godine sa mesečnim primanjima od oko 28.000,00 do 30.000,00 dinara, od kada je prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje sa srednjom stručnom spremom. Tuženi je radno sposoban, radi povremeno za dnevnicu od 1.000,00 do 1.500,00 dinara, živi u kući sa majkom, bratom i babom. Brat je nezaposlen, radi povremeno, dok baba ima minimalnu penziju, a majka je nezaposlena. Za sopstvene potrebe potroši oko 6.000,00 dinara, poseduje putnički automobil marke „EE“ i za registraciju automobila plaća godišnje 30.000,00 dinara, a za održavanje dva puta godišnje po 6.000,00 dinara. Tuženi nema zakonsku obavezu izdržavanja druge dece. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Opštine Vršac od 09.06.2020. godine, uzimajući u obzir uzrast dece, kao i želje i mogućnosti roditelja, predložen je model viđanja dece sa roditeljem kome deca nisu poverena – da otac uzima decu svake druge subote u mesecu u 17,00 časova, a vraća ih u nedelju u 17,00 časova, ispred kuće majke, a u prisustvu njenih roditelja, a da će ih otac viđati na prvi dan svoje krsne slave od 11,00 do 18,00 časova, drugi dan dočeka Nove Godine, drugi dan Uskrsa i Božića, uz promene na godinu, dana kada će deca prvi dan provoditi kod oca. Na dan očevog rođendana, deca će biti kod oca od 11,00 do 19,00 časova, a dečji rođendani će proslavljati jedne godine kod majke, prvi dan, a drugi dan kod oca, tako što će otac decu uzimati na dan rođendana od 10,00 do 18,00 časova, a deca će rođendana proslavljati zajedno. Maloletna deca ne idu u jaslice, jer u naseljenom mestu ... nema jaslica, već postoji samo predškolska ustanova. Pojedinačno utvrđene mesečne potrebe za hranu, garderobu i sportske aktivnosti za mal. VV iznose 18.000,00 dinara, a za mal.GG 14.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova o načinu održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnom decom, na način kako je to bliže navedeno u trećem stavu izreke prvostepene presude. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece od strane tuženog, kao roditelja kome deca nisu poverena.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta. U ovom slučaju, način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem, ovde tuženim u skladu je sa izveštajem organa starateljstva i najboljim interesom maloletne dece, imajući u vidu uzrast mal.dece, emotivne potrebe mal.dece, kao i želju i brigu oca da se stara o njima, kao i njihovu emotivnu bliskost, iz kojih razloga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjeni kao neosnovani.

Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva, pravilno nalazeći da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložio organ starateljstva u najboljem interesu maloletne dece, jer otac poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije, imajući u vidu da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletne dece.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima pobija visinu obaveze izdržavanja. Naime, kada je poverilac izdržavanja maloletno dete, visina izdržavanja određuje se prema kriterijumima iz člana 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, s tim da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Primenjujući odredbu člana 160. stav 2. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe maloletne dece, te lične i imovinske prilike tužilje i tuženog, njihove sposobnosti da svojim radom doprinose izdržavanju maloletne dece, pa su pravilno ocenili stvarne mogućnosti tuženog da doprinosi njihovom izdržavanju srazmerno prihodima koje ostvaruje. Tuženi je dužan da obezbedi maloletnoj deci životni standard koji i sam uživa prema članu 162. stav 3 Porodičnog zakona. Prilikom odlučivanja u ovoj pravnoj stvari, sudovi su imali u vidu činjenicu da tuženi pored maloletne dece nema obavezu da izdržava druga lica, kao i da se tužilja neposredno stara o maloletnoj deci. Stoga su navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, ocenjeni kao neosnovani.

Činjenica da tuženi ima kreditne obaveze prenete iz vanbračne zajednice sa tužiljom, nije razlog koji bi vodio oslobođenju obaveze izdržavanja svoje maloletne dece, jer je izdržavanje deteta prioritetna zakonska obaveza ispred svih drugih obaveza, a nedostajuća sredstva tuženi može obezbediti i dopunskim radom.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, a na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić