.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 994/2022
10.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Stanisavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2260/20 od 14.07.2021. godine, na sednici održanoj 10.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj, protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2260/20 od 14.07.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2260/20 od 14.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4690/18 od 06.07.2020. godine donetom u prvom stepenu, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 25.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za strah, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.07.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 50.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, kao i za iznos od još 25.000,00 dinara za strah, preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke do traženog iznosa od 50.000,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 46.150,00 dinara na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 43.150,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate.
Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2260/20 od 14.07.2021. godine donetom u drugom stepenu, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 4690/18 od 06.07.2020. godine u stavu drugom izreke (stavom prvim izreke); dok je prvostepena presuda preinačena u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 25.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za strah, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.07.2020. godine do isplate (stavom drugim izreke) i u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac da isplati tuženom iznos od 65.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stavom trećim izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse, shodno članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, što su inače razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija tužioca nedozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1), da se sporovima male vrednosti smatraju (član 468. stav 4) i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2), da u sporu male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (člana 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena (član 410. stav 2. tačka 5) ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
U ovom postupku tužba je podneta 26.09.2018. godine, radi naknade štete u ukupnom iznosu od 100.000,00 dinara, označenog kao vrednost predmeta spora, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena na osnovu odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se ukazuje na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, ni kad se ima u vidu da je u konkretnom slučaju drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca za iznos od 25.000,00 dinara na ime naknade štete za strah. Naime, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP i u kome ovaj sud nije dozvolio ni odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
