Prema stanju u spisima, predlagač je Sekretarijatu za opštu upravu, društvenu delatnost i zajedničke poslove Opštine Bela Crkva dana 16.02.1991. godine podneo zahtev za povraćaj zadružne imovine, protiv PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve (korisnik imovine je bio DP „Ekonomija“). Zahtev je predlagač podneo na osnovu Zakona o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine („Službeni glasnik SRS“ br. 46/90). Članom 6. navedenog zakona propisana je nadležnost opštinskog suda da u vanparničnom postupku odluči o tom zahtevu. Sekretarijat za opštu upravu, društvenu delatnost i zajedničke poslove Opštine Bela Crkva je u toku 1991. godine dostavio Opštinskom sudu u Beloj Crkvi zahtev predlagača od 16.02.1991. godine. U sudskom – vanparničnom postupku, predlagača je zastupao punomoćnik Dušan Stojanov advokat iz ... . Rešenjem Opštinskog suda u Beloj Crkvi R 21/94 od 17.05.1994. godine usvojen je predlog predlagača i obavezan protivnik predlagača DP „Ekonomija“ iz Bele Crkve, da vrati nepokretnosti navedene u tom rešenju. Prvostepeno rešenje je ukinuto po žalbi protivnika predlagača i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Opštinski sud u Beloj Crkvi je rešenjem R 3/99 od 16.04.1999. godine obustavio vanparnični postupak u ovom predmetu zbog stvarne nenadležnosti suda i uputio predlagača da postupak za povraćaj zemljišta pokrene pred nadležnim opštinskim organom uprave u roku od 60 dana od pravnosnažnosti rešenja. Rešenje Opštinskog suda u Beloj Crkvi R 3/99 od 16.04.1999. godine je dostavljeno predlagaču i protivniku predlagača. Iako je predlagač imao punomoćnika Dušana Stojanova advokata iz ..., ovo rešenje je dostavljeno predlagaču lično. Potom je ovaj predmet arhiviran po naredbi od 26.05.1999. godine.

Podneskom od 12.04.2006. godine predlagač je zahtevao da se zakaže ročište u predmetu vraćanja zemljišta od strane prvostepenog suda, ali je predsednik suda dopisom obavestio predlagača da je rešenje R 3/99 od 16.04.1999. godine dostavljeno predlagaču 29.04.1999. godine, da je postalo pravnosnažno 25.05.1999. godine i da je zato predmet i arhiviran.

Dana 09.11.2006. godine predlagač je podneo predlog za određivanje privremene mere prvostepenom sudu i rešenjem tog suda R 3/99 od 05.07.2007. godine usvojen je predlog za određivanje privremene mere ali je to rešenje ukinuto, pa je rešenjem Opštinskog suda u Beloj Crkvi R 5/07 od 15.10.2007. godine odbijen predlog za određivanje privremene mere. Inače, povodom predloga za određivanje privremene mere zakazivana su ročišta i na ročištu održanom 25.12.2006. godine punomoćnik predlagača je izjavio da ostaje kod predloga za određivanje privremene mere i da predlaže da se postupak nastavi radi vraćanja imovine.

Rešenjem Opštinskog suda u Beloj Crkvi R 5/07 od 11.04.2008. godine odlučeno je o prigovorima nedostatka aktivne i pasivne legitimacije u ovoj pravnoj stvari. Ovo rešenje je ukinuto. Potom je postupak prekinut zbog otvaranja stečajnog postupka nad predlagačem i po podnesku predlagača od 18.08.2011. godine nastavljen rešenjem od 04.11.2011. godine. U ovom postupku je kao predlagač označen ZZ „Jasenovo“ iz Jasenova u stečaju, dok je prethodno kao protivnik predlagač označen „Ecoagri Serbia“ d.o.o. iz Bele Crkve. Rešenjem Opštinskog suda u Beloj Crkvi od 09.12.2011. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu, nalazeći da je nadležan privredni sud, ali je rešenje ukinuto. Potom je obavljeno veštačenje radi odlučivanja o zahtevu predlagača za vraćanje zemljišta odnosno radi utvrđivanja vrednosti parcela čiji se povraćaj traži. Dana 19.10.2017. godine (podneskom koji je prispeo u sud 20.10.2017. godine) predlagač se u zahtevu za vraćanje zemljišta izjasnio da traži novčanu naknadu u visini protivvrednosti zemljišta.

U spisima predmeta postoji izveštaj Opštinske uprave Bela Crkva od 28.12.2017. godine o tome da se ne vodi upravni postupak za povraćaj zadružne imovine po zahtevu predlagača, a na osnovu Zakona o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01.07.1953. godine, odnosno Zakona o zadrugama.

Protivnik predlagača je u podnesku od 12.02.2018. godine predložio sudu donošenje rešenja kojim se odbacuje kao nedozvoljen zahtev za vraćanje zadružne imovine od 20.10.2017. godine (predat 19.10.2017. godine) te da se obustavi postupak povodom predloga za određivanje privremene mere i ukinu sve sprovedene radnje preduzete povodom predloga za određivanje privremene mere pravnog prethodnika predlagača od 09.11.2006. godine. Zatim je protivnik predlagača dana 12.12.2018. godine istakao i prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda za postupanje u ovoj stvari.

Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je usvojio prigovor apsolutne nenadležnosti, ukinuo sve sprovedene radnje po predlogu predlagača za vraćanje zadružne imovine i odbacio zahteve predlagača za vraćanje zadružne imovine od 18.08.2011. godine i 20.10.2017. godine, kao presuđenu stvar. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje u odnosu na odluku o prigovoru apsolutne nenadležnosti, a ukinuo ga u odnosu na odluku o odbačaju zahteva predlagača za vraćanje zadružne imovine od 18.08.2011. godine i 20.10.2017. godine, kao presuđene stvari.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pogrešan je zaključak nižestepenih sudova o pravnosnažnosti rešenja o obustavi vanparničnog postupka. Nije bilo moguće smatrati da je postalo pravnosnažno rešenje R 3/99 od 16.04.1999. godine o obustavi vanparničnog postupka u ovom predmetu zbog stvarne nenadležnosti suda uz upućivanje predlagača da postupak za povraćaj zemljišta pokrene pred nadležnim opštinskim organom uprave, te da je nakon toga predlagač podnosio neke nove predloge za vraćanje zemljišta. Naime, predlagač je imao punomoćnika Dušana Stojanova advokata iz ..., a rešenje je dostavljeno predlagaču lično. Stoga u konkretnom slučaju uopšte nije imalo mesta zaključku da je predlagač podneo nov predlog za vraćanje zadružne imovine u decembru 2006. godine (a ni kasnije) u vreme kada je važio Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ“ br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS“ br. 101/05 i 34/06), koji je u članu 96. propisivao da zadruga podnosi zahtev za vraćanje imovine pravnom licu kome je imovina preneta bez naknade, odnosno njegovom pravnom sledbeniku, a u slučaju da se u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva ne postigne sporazum o vraćanju imovine podnosilac zahteva može u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od dana formiranja novoosnovane zadruge pokrenuti upravni postupak pred nadležnim opštinskim organom.

Odredbom člana 107. stav 1. Zakona o zadrugama objavljenog u „Službenom glasniku RS“ broj 112/15 od 30.12.2015. godine koji je stupio na snagu 07.01.2016. godine propisano je da postupci za vraćanje imovine zadruge, koji su započeti u skladu sa Zakonom o zadrugama („Službeni list SFRJ“ br. 3/90 i „Službeni list SRJ“ broj 24/94), Zakonom o zadrugama („Službeni list SRJ“ broj 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik broj 101/05 i broj 34/06) i Zakonom o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01.07.1953. godine („Službeni glasnik SRS“ br. 46/90), po zahtevu zadruge, do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pravnosnažno okončani, okončaće se po odredbama navedenih zakona.

Dakle, rešenje doneto 16.04.1999. godine nije moglo da postane pravnosnažno jer dostava nije uredno izvršena punomoćniku predlagača, već je dostavljeno neposredno predlagaču. Stoga se u konkretnom slučaju ima primeniti Zakon o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01.07.1953. godine, koji predviđa nadležnost vanparničnog suda, pošto je postupak pokrenut predlogom od 16.02.1991. godine koji je dostavljen sudu 17.06.1991. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhoni kasacioni sud nalazi da je nižestepena rešenja kojima je usvojen prigovor apsolutne nenadležnosti suda i ukinute sve sprovedene radnje u postupku, odnosno odbijena žalba na takvu odluku, trebalo ukinuti i vratiti na ponovni postupak, a radi postupanja po primedbama iz ovog rešenja i donošenja odluke zasnovane na zakonu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić