Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2329/19 od 04.02.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje (pravnog sledbenika sada pok.tužioca) da se utvrdi da su ništave odredbe člana 3. stav 1. Ugovora o kreditu od 09.04.2015. godine i člana 3. stav 5. tačka 1. Obaveznih elemenata ugovora broj ..., kojom je predviđena jednokratna naknada za obradu kreditnog zahteva – fiksna od 10.000,00 dinara, kao i da se obaveže tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.04.2018. godine do isplate i da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, određeno je da se strankama ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20), s obzirom da su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj situaciji, što ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilje, kao korisnik kredita i tužena kao davalac kredita su dana 09.04.2015. godine zaključili ugovor o kreditu za iznos kredita od 500.000,00 dinara sa fiksnom nominalnom kamatnom stopom na godišnjem nivou od 19,75 % i efektivnom kamatnom stopom od 20,91 %. Ukupan iznos kredita koji je pravni prethodnik tužilje tuženoj dužan da plati je 774.914,26 dinara. Obaveznim elementima ugovora i planom otplate, predviđeno je da pravni prethodnik tužilje plaća jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u fiksnom iznosu od 10.000,00 dinara, cenu menice 50,00 dinara i trošak kreditnog biroa 246,00 dinara, sve fiksno. Naknadu od 10.000,00 dinara banka je naplatila od pravnog prethodnika tužilje 09.04.2015. godine, kada je ugovor o kreditu potpisan i odobren. Tužilac je potpisao ugovor o kreditu, obavezne elemente ugovora i plan otplate kredita.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da u ugovoru o kreditu nije precizirano šta strukturalno čini jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 10.000,00 dinara, čime je postupljeno suprotno odredbi člana 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, usled čega je u smislu člana 47. istog zakona ugovorna odredba kojom je ova naknada predviđena ništava i shodno čemu pravni prethodnik tužilje crpi pravo u smislu člana 210. istog zakona na vraćanje navedenog iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe sudu do isplate.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Pozvao se na član 1065. Zakona o obligacionim odnosima i člana 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i naveo da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa obzirom da su obavezni elementi ugovora i plan otplate kredita, kao sastavni elementi ugovora o kreditu od 09.04.2015. godine sadržali jasne i nedvosmislene podatke o obavezi i visini svih vrsta troškova, pa i troškova u fiksnom iznosu od 10.000,00 dinara, sa čime se pravni prethodnik tužilje saglasio i pristupio zaključenju ugovora u kome je transparentno prikazana njegova obaveza da se snosi trošak naknade u navedenom iznosu, to pravni prethodnik tužilje nije mogao biti u zabludu o tome koje su njegove obaveze prema banci. Drugostepeni sud je u vidu imao Odluku o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, koju je donela Narodna banka Srbije i tumačio da se konkretni troškovi banke u zaključenju i realizaciji ugovora o kreditu razlikuju od naknade za puštanje kredita u tečaj u smislu tač.5 navedene Odluke. Iz razloga koji su izneti, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev pravnog prethodnika tužilje za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o jednokratnoj naknadi za obradu kreditnog zahteva na teret korisnika kredita i za povraćaj naplaćenog po toj ugovornoj odredbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stav da je banka finansijska organizacija koja svoju delatnost obavlja u cilju sticanja dobiti. Pri tom, u vidu ima da banka profit ostvaruje ugovaranjem i naplatom kamate. Ugovorom o kreditu korisnik se obavezuje da banci plaća određenu naknadu za korišćenje njenog novca u vidu ugovorene kamate.

U ugovoru o kreditu navode se nominalna i efektivna kamatna stopa, što u smislu člana 19. stav 1. tačka 6. i 7. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja obavezne elemente ugovora o kreditu. Nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava (član 2. tačka 10), a godišnja efektivna kamatna stopa iskazuje ukupne troškove kredita i drugih finansijskih usluga koje plaća odnosno prima korisnik tih usluga, pri čemu su ti troškovi izraženi kao procenat ukupnog iznosa ovih usluga na godišnjem nivou (član 2. tačka 21).

U konkretnom slučaju, pored nominalne kamatne stope od 19,75% i efektivne kamatne stope od 20,91%, ugovorena je i jednokratna naknada za obradu kredita u nominalnom iznosu, kao i ostali poimenice određeni troškovi koji padaju na teret korisnika kredita.

Odredbama člana 42. i 43. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“ br. 107/05...14/15) propisano je da Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozita i drugih kreditnih poslova. Zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova, ali je propisana obaveznost postupanja banaka po odlukama i uputstvima koja donese Narodna banka Srbije u vršenju svojih na zakonu zasnovanih ovlašćenja.

Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite od 30.06.2006. godine („Sl. glasnik RS“ br.57/06, na snagu stupila 01.10.2006. godine), Narodna banka Srbije propisala je jedinstveni obračun objavljivanja troškova kamata i naknada bankarskih usluga po osnovu depozitnih kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa) kao i bližih uslova i načina obaveštavanja klijenta banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima i važi od dana obračuna. Tačkom 5. navedene odluke je predviđeno da ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima odnosno kredite koje odobrava treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: 1) podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to visinu nominalne kamatne stope na depozit odnosno kredit, iznos naknade i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku polaganja depozita odnosno odobravanja kredita, iznos naknade i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o depozitu odnosno kreditu; 2) podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to: kriterijume za revaloziraciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojem se kredit indeksira ili drugi kriterijumi za revalorizaciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realiczije ugovora o depozitu odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja i druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove kreditnog biroa i druge. Ovi podaci iz tačke 1. treba da budu navedeni i iskazani u ponudi tog stava, tako da klijent nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Podatke iz stava 1. ove tačke banka dostavlja klijentima na način propisan uputstvom iz tačke 11. odluke. Pri zaključivanju ugovora o kreditu banka na osnovu tačke 7. stav 2. odluke uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate kredita i pregled bitnih elemenata kredita koji sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope kao i one koji se ne uključuju u taj obračun. Podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope su iznos kredita, period otplate, nominalna kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate dok se u obračun efektivne kamatne stope ne uključuju podaci iz tačke 5. stav 1. odredaba ove odluke.

Na osnovu izloženih i citiranih tačaka Odluke može se zaključiti da postoje četiri vrste troškova bankarskog kredita i to: troškovi koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, troškovi koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora i ostali troškovi navedeni u tački 5. stav 1. odredba pod 2. alineja 3. odluke (troškovi procene vrednosti stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja potrebnih isprava i drugi troškovi). Prve dve vrste troškova ulaze u obračun efektivne kamatne stope dok se druge dve vrste troškova ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope već se iskazuju samostalno.

Iz navedenog proizlazi da efektivna kamatna stopa u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. S obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Nezavisno od toga da li su iskazani u nominalnom ili procentualnom iznosu, naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Kao protivno prinudnim propisima, ugovaranje zasebne naplate u fiksnom iznosu, kao u ovom slučaju, je ništavo u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Posledica delimične ništavosti ugovora je obaveza vraćanja naplaćenog po ništavoj odredbi ugovora, u smislu člana 104. ovog zakona.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Tužilji koja je uspela u postupku po reviziji, saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i takse na odluku po reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi, zbog čega je primenom člana 165. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić