U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca „Knin Commerce“ d.o.o. proizvodno, uslužno, eksprot-import preduzeće Beograd, čiji je punomoćnik Miljan Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Kristina Pavlović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Janićijević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2616/21 od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2616/21 od 26.01.2022. godine u delu stavova prvog i trećeg izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2616/21 od 26.01.2022. godine u delu stava drugog izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1551/18 od 26.01.2021. godine, koja je ispravljena rešenjima tog suda od 09.07.2021. godine i 20.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o prodaji nepokretnosti od dana 04.07.2017. godine, potvrđen od strane Javnog beležnika Miodraga Đukanovića OPU: 1630-2017, zaključen između tužioca, u svojstvu prodavca i tuženog AA, u svojstvu kupca. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kupoprodajni ugovor, bliže određen u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke (koji je ispravljen rešenjima) usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime kupoprodajne cene isplati iznos od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan 05.07.2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 507.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2616/21 od 26.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1551/18 od 26.01.2021. godine, ispravljena rešenjima tog suda od 09.07.2021. godine i 20.12.2021. godine u prvom i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 1551/18 od 26.01.2021. godine, ispravljena rešenjima tog suda od 09.07.2021. godine i 20.12.2021. godine u drugom i trećem stavu izreke. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 270.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija u delu stavova prvog i trećeg izreke nije osnovana, a u delu stava drugog nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stan broj ... u ..., u ulici ..., vlasništvo tužioca, kao hipotekovana nepokretnost bio je predmet izvršenja po rešenju suda II 726/17 od 22.03.2017. godine, donetog na predlog VV. Zabeležba rešenja o izvršenju upisana je u javnu evidenciju nepokretnosti dana 11.05.2017. godine, a rešenje uručeno tužiocu, kao izvršnom dužniku dana 22.05.2017. godine. Nakon toga, tužilac je ovlastio GG, pismenim punomoćjem overenim kod Javnog beležnika pod brojem OPU: 849-2017 dana 28.06.2017. godine, da u ime i za račun vlastodavca objekat legalizuje, zaključi kupoprodajni ugovor, obezbedi isplatu kupoprodajne cene otvaranjem računa na ime vlastodavca, kupca uvede u posed, uz obavezu da pre preduzimanja ovih radnji o tome pismeno obavesti vlastodavca zbog tekućih obaveza. Dana 04.07.2017. godine GG, kao punomoćnik tužioca je sa tuženim, kao kupcem, zaključio predmetni kupoprodajni ugovor, u kome je kao predmet navedena nepokretnost površine 265,21 m2, u sivoj fazi izgrađenosti, za kupoprodajnu cenu od 200.000 evra, koja je po konstataciji u ugovoru predata na ruke punomoćniku i kupac uveden u posed nepokretnosti predajom ključeva. Dana 02.07.2018. godine u izvršnom postupku nepokretnost je prodata umešaču na strani tužioca, BB kao najpovoljnijem ponuđaču.

Sa polazištem na navode tužbe da punomoćnik suprotno preuzetoj obavezi tužioca nije obavestio o uslovima prodaje, a da je nekretnina trebala biti prodata za najmanje 280.000 evra, nižestepeni sudovi su odluku kojom je utvrđena ništavost kupoprodajnog ugovora od 04.07.2017. godine zasnovali na odredbama članova 85. stav 1, 89. stav 1. i 91. Zakona o obligacionim odnosima, člana 19. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u vezi sa članom 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. GG se tuženom legitimisao kao ovlašćeno lice za zaključenje kupoprodajnog ugovora punomoćjem od 28.06.2017. godine, po čijoj sadržini je isplata kupoprodajne cene trebala da se izvrši na otvoreni račun tužioca, pa po oceni drugostepenog suda nisu osnovani žalbeni navodi da je tuženi bio savestan prilikom zaključenja kupoprodajnog ugovora.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilnom primenom materijalnog prava usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora od 04.07.2017. godine.

Navodima revizije istrajava se na stanovištu da je tuženi bio savestan kupac, pošto je ugovor zaključio sa ovlašćenim licem od strane vlasnika nepokretnosti i njemu isplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. Tuženi ne spori da je upozoren od strane javnog beležnika prilikom overe ugovora na pravne posledice rešenja o izvršenju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, ali je stanovišta da ovakvo upozorenje nema značaja kada je kupoprodajni ugovor overen, a on rešenje, odnosno zaključak o zabeležbi izvršenja nije primio.

Izneto stanovište ovaj sud ne može prihvatiti. Naime, po odredbi člana 155. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/2015), važećoj u vreme upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, ovim upisom izvršni poverilac stiče pravo da se namiri iz nepokretnosti (pravo na namirenje) i ako drugo lice kasnije stekne svojinu na njoj, dok odredba člana 19. stav 1. zakona, na koju su se pozvali nižestepeni sudovi, propisuje da nema pravnog dejstva akt raspolaganja na predmetu izvršenja od dana dostavljanja rešenja o izvršenju. Dakle, kada je dana 11.05.2017. godine u javnoj evidenciji nepokretnosti izvršena zabeležba rešenja o izvršenju na predmetu kupoprodajnog ugovora, te kada je javni beležnik prilikom solemnizacije kupoprodajnog ugovora upozorio ugovarače na pravne posledice ove zabeležbe po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, tuženi se ne može pozivati na sopstvenu savesnost kao razlog za isključenje ništavosti ugovora.

Tužilac se, kao ugovorna strana, po članu 109. Zakona o obligacionim odnosima podnošenjem tužbe pozvao na ništavost ugovora, o kojoj je u daljem sud pravilno vodio računa po službenoj dužnosti.

Odluka o troškovima prvostepenog i žalbenog postupka pravilno je zasnovana na članovima 153. stav 1, 154. i 163. stavovi 1 i 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Tuženi revizijom pobija i deo drugostepene presude sadržan u drugom stavu izreke, u delu kojim je ukinuta prvostepena presuda zbog odlučivanja o eventualnim tužbenim zahtevima, suprotno odredbi člana 197. stav 2. ZPP. Pošto je odluka u ovom delu drugostepene presude povoljna za tuženog, on nema pravni interes za njeno pobijanje u revizijskom postupku, pa je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili od uticaja na donošenje odluke ovog suda, pa je na osnovu članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić