Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u delu kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Smederevu P-uz 1/20 od 17.06.2020. godine na osnovu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je Višem sudu u Valjevu 19.08.2019. godine podneo tužbu protiv tužene, radi zaštite uzbunjivača, da je po predlogu Višeg suda u Valjevu za delegaciju nadležnosti, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R 152/19 od 18.07.2019. godine za postupanje u toj pravnoj stvari delegiran Viši sud u Smederevu, da je u toku postupka tužilac sudu dostavljao podneske elektronskim putem i insistirao da mu sud vrši elektronsku dostavu, te da je tužilac pozvan elektronskim putem na ročište određeno za 17.06.2020. godine, pa kako na ročište određeno za 17.06.2020. godine nisu pristupili uredno pozvani tužilac i zakonski zastupnik tužene, to je prvostepeni sud pozivajući se na odredbu člana 23. stav 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača u vezi sa članom 311. Zakona o parničnom postupku zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za povlačenje tužbe propisani odredbom člana 311. Zakona o parničnonom postupku.

Neosnovani su navodi tužioca u reviziji da je onemogućen da raspravlja pred sudom, budući da nije uredno pozvan na ročište zakazano za 17.06.2020. godine, budući da je elektronski poziv za ročište uputila izvesna „BB“ što nije e-mail adresa suda, te da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 311. Zakona o parničnonom postupku da se tužba smatra povučenom. U konkretnom slučaju poziv za ročište elektronskim putem tužiocu je prosleđen preko adrese uprava@sud.vi.sud.rs, a što je elektronska adresa Višeg suda u Smederevu, a preko koje adrese je uredno dobijao rešenja i pozive za zakazana ročišta, a tako je dobio i poziv za ročište zakazano za 17.06.2020. godine i tražio odlaganje navedenog ročišta. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac uredno obavešten o danu i času zakazanog ročišta, te se stoga ne može smatrati da u konkretnoj situaciji nezakonitim postupanjem, odnosno propuštanjem dostavljanja poziva za ročište nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.

S obzirom da se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost odluke drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u delu odluke kojom je odlučeno o žalbi tužioca na rešenja Višeg suda u Smederevu P-uz 1/20 od 13.05.2020. godine, 18.05.2020. godine, 27.05.2020. godine, 02.06.2020. godine i od 17.06.2020. godine, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. st. 1. i 2. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju rešenjem kojim je odlučeno o zahtevu za izuzeće postupak se ne okončava, već je reč o procesnim odlukama suda, pa imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke kojom se postupak pravnosnažno ne okončava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 420. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić