Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev-uz 2/2022
24.03.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jasmina Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Čačka, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž-uz 3/20 od 30.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž-uz 3/20 od 30.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku P-uz 1/20 od 25.05.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje o razrešenju odnosno imenovanju jednog člana Upravnog odbora JP „Rzav“ Arilje, doneto od strane Skupštine grada Čačka od 22., 23. i 26. marta 2018. godine, kojim je tužilac razrešen dužnosti člana Upravnog odbora JP „Rzav“ i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na mesto člana Upravnog odbora. U stavu drugom tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž-uz 3/20 od 30.11.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Čačku. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na bitnu povredu odredaba postpuka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Ne postoji ni povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, na koju se paušalno ukazuje revizijom tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je odlukom Skupštine grada Čačka imenovan za člana Upravnog odbora Javnog preduzeća „Rzav“ Arilje, kao predstavnik Grada Čačka. U februaru mesecu 2017. godine izabran je za predsednika Upravnog odbora tog javnog preduzeća. U martu 2018. godine tužilac je od strane Skupštine Grada Čačka razrešen dužnosti člana Upravnog odbora. Na osnovu iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da je tužilac pokušavao da sprovede svoju ideju o raspodeli sredstava koja su čuvana kao rezerva za nepredviđene situacije između radnika preduzeća i članova Upravnog odbora. Takođe je utvrđeno da je bilo sukoba sa tužiocem zbog njegovih zahteva za naknadu za dolaske mimo održanih sednica Upravnog odbora, a tražio je za sebe i korišćenje automobila, mobilnog telefona, lap topa. Tužilac nije hteo da potpiše dnevni red u vezi sa raspisivanjem tendera za električnu energiju, zbog čega je postojala opasnost da nastane šteta za javno preduzeće, ali je naposletku sednica održana telefonskim putem i šteta nije nastala. Tužilac je u privatnim razgovorima ukazivao na nezakonitosti vezane za utrošak sredstava za izgradnju brane „Svračkovo“, izražavajući sumnju na malverzaciju i korupciju u finansiranju izgradnje te brane. Svoj elaborat o sumnjama povodom ovog pitanja predao je Gradskoj upravi Čačak u aprilu 2018. godine, nakon donošenja odluke o njegovom razrešenju. Tužilac je razrešen dužnosti člana Upravnog odbora u skladu sa članom 21. Zakona o javnim preduzećima jer je kao predsednik Upravnog odbora delovao na štetu JP na opisani način, kao i iznošenjem tvrdnje da se mnogo krade, što je bilo od uticaja na ugled JP.

Na osnovu tako utvrđenog činjenično stanja, nižestepeni sudovi utvrđuju da tužilac nema status uzbunjivača jer je informaciju o navodnom nenamenskom trošenju sredstava dostavio Gradskoj upravi nakon što je razrešen člana Upravnog odbora. U toku postupka utvrđeno je da je tužilac delovao na štetu JP pa nižestepeni sudovi zaključuju da je tužilac zakonito razrešen dužnosti člana Upravnog odbora u skladu sa odredbom člana 21. stav 2. tačka 3. Zakona o javnim preduzećima. Navedeno rešenje o razrešenju tužioca ne predstavlja upravni akt u smislu odredbe člana 141. Zakona o opštem upravnom postupku, budući da se radi o aktu poslovanja Opštine Grada Čačka, a ne o aktu iz člana 3. Zakona o upravnim sporovima. Stoga nije bilo nužno da ovo rešenje sadrži uvod, izreku i obrazloženje. U skladu sa navedenim, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje o njegovom razrešenju.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredaba Zakona o zaštiti uzbunjivača. Tužilac je informaciju o svojim saznanjima o nenamenskom trošenju sredstava u izgradnji brane „Svračkovo“ dostavio Gradskoj upravi tek nakon što je razrešen dužnosti člana Upravnog odbora Javnog preduzeća „Rzav“. Shodno članu 15. Zakona o zaštiti uzbunjivača, postupak unutrašnjeg uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije poslodavcu. Poslodavac, shodno odredbi člana 2. tačka 3. istog zakona, je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, nosilac javnih ovlašćenja ili javna služba, pravno lice ili preduzetnik koji radno angažuje jedno ili više lica. Prema utvrđenju prvostepenog suda, za vreme dok je tužilac bio član, odnosno predsednik Upravnog odbora javnog preduzeća „Rzav“, tužilac nije dostavio relevantnu informaciju o kršenju propisa nadležnom organu vlasti. Informacija se može saopštiti i usmeno, ali se o tome mora sačiniti izjava i potvrda o prijemu informacije. Neformalno i uopšteno iznošenje kritika „da se krade“, „da se nenamenski troše sredstva“ i da postoje malverzacije, ne predstavlja uzbunjivanje na način kako to propisuje Zakon o zaštiti uzbunjivača. Stoga, tužilac nema status uzbunjivača, niti ima pravo na zaštitu od uzbunjivanja. Rešenje o njegovom razrešenju je doneto u skladu sa odredbom člana 21. stav 2. tač. 3. Zakona o javnim preduzećima. U skladu sa navedenom odredbom, predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani ukoliko se utvrdi da deluju na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način. U toku postupka su utvrđene činjenice iz kojih se može izvesti opravdan zaključak o nesavesnom ponašanju tužioca, koje je moglo imati štetne posledice po javno preduzeće. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da predmetno rešenje o razrešenju tužioca kao člana Upravnog odbora ne predstavlja upravni akt, što se revizijom tužioca ni ne spori. U tom smislu, za zakonitost donetog rešenja nije bilo neophodno da isto, kao upravni akt, sadrži uvod, izreku i obrazloženje.

Revizijom tužioca osporava se zaključak nižestepenih sudova da pobijano rešenje o razrešenju tužioca nije doneto kao posledica uzbunjivanja. Revident ukazuje na relevantne odredbe Zakona o zaštiti uzbunjivanja i ističe da je razrešen dužnosti člana Upravnog odobra upravo iz razloga što je prethodno izvršio uzbunjivanje. Osporava se utvrđena činjenica da je tužilac elaborat o nepravilnostima o izgradnji brane „Svračkovo“ dostavio nadležnom organu nakon što je razrešen. Ukazuje da je informaciju o tome dostavio još u avgustu 2017. godine. Prema revizijskim navodima tužioca, bez obzira što rešenje o razrešenju tužioca ne predstavlja upravni akt, morali su biti navedeni opravdani razlozi za razrešenje tužioca.

U toku postupka je ocenom izvedenih dokaza utvrđena kao nesporna činjenica kada je tužilac zvanično predao elaborat o nepravilnostima u izgradnje brane „Svračkovo“ nadležnom organu, te da je to bilo nakon donošenja rešenja o njegovom razrešenju. Zaštita uzbunjivača izričito predviđa na koji način se informacija o uzbunjivanju dostavlja poslodavcu (nadležnom organu). Tako izvršeno uzbunjivanje daje određenom licu status uzbunjivača i pravo na zaštitu od uzbunjivanja. Tačno je da je rešenje o razrešenju tužioca kao člana Upravnog odbora moralo biti obrazloženo, bez obzira što nije reč o upravnom aktu. U konkretnom slučaju naveden je zakonski osnov za razrešenje tužioca, u skladu sa odredbom člana 21. stav 2. Zakona o javnim preduzećima. U toku postupka utvrđeno je nesavesno ponašanje tužioca kojim je delovao na štetu JP, a koje je dovelo do njegovog razrešenja. Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje iznete revizijske navode tužioca neosnovanim.

U skladu sa iznetim, revizija tužioca odbijena je kao neosnovana, primenom odredbe člana 414. ZPP.