Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bratislav Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja ..., koga zastupa punomoćnik Ljubomir Pantović, advokat iz ..., radi zaštite od štetnih posledica uzbunjivanja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž uz 5/2021 od 22.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž uz 5/2021 od 22.11.2022. godine i predmet vraća istom sudu, na ponovo odlučivanje o žalbi tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 5/2021 od 22.11.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Leskovcu P uz 2/2018 od 15.07.2021. godine u stavu prvom izreke i tužba tužioca AA iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja iz ..., u delu kojim traži da se utvrdi da je prema tužiocu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na taj način što je tuženi Dom zdravlja iz ... ukinuo dežurstvo tužiocu, te da se obaveže tuženi da ukloni štetne radnje prema tužiocu, koje se sastoje u ukidanju dežurstva, odbačena. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu drugom, petom i šestom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati ukupan iznos od 160.001,63 dinara, na ime materijalne štete zbog izgubljene uvećane zarade za dežurstvo, u pojedinačnim iznosima bliže navedenim u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate, odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da o svom trošku objavi ovu presudu u dnevnom listu „Politika“ koja se distribuira na teritoriji Republike Srbije i obavezan je tužilac da tuženom, na ime nužnih parničnih troškova, naknadi iznos od 238.649,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je ..., zaposlen kod tuženog. U toku 2015. godine tužilac je preduzeo veći broj radnji spoljašnjeg uzbunjivanja, obraćanjem Inspekciji rada, Agenciji za borbu protiv korupcije i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, ukazujući da je direktor tuženog, od septembra 2015. godine, samoinicijativno za septembar drastično umanjio platu i pored istočasovnog noćnog rada, kao i da mu je usmeno zabranio, bez ikakvog razloga, noćni rad i na opisani način, prema njemu, vršio zlostavljanje. Takođe, ukazao je i na brojne malverzacije i korupcijske radnje direktora u vršenju preuređenja već uređenog enterijera tuženog, i ostalih radnji bliže navedenih u obrazloženju nižestepenih presuda. Tužiocu je ukinut noćni rad, a dnevno radno vreme mu je produženo do 15,00 časova. Rešenjem Agencije za borbu protiv korupcije od 28.11.2017. godine utvrđeno je da je direktor tokom vrešnja svoje funkcije doneo odluke na osnovu kojih je sebi odobrio specijalizaciju iz oblasti .., a da o sukobu interesa nije obavestio navedenu Agenciju, nakon prijave tužioca usledio je nalog Inspekcije, pa je direktor morao ponovo da isplaćuje dežurstva zaposlenima, ali je tužilac skinut sa spiska dežurnih ... Osim toga, lekarima specijalistima ... u Službi za zdravstvenu zaštitu ... je od strane direktora ukinuto dežurstvo počev od novembra 2015. godine, nakon preduzimanja radnji uzbunjivanja, što ukazuje da je pravi motiv ukidanja dežurstva odmazda, a ne organizacione promene.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je utvrdio da je prema tužiocu izvršena štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, tako što mu je ukinuto dežurstvo i obavezao tuženog da ukloni iste radnje, koje se sastoje u ukidanju dežurstva, obavezao tuženog na naknadu materijalne štete zbog uvećane zarade za dežurstvo u iznosima bliže označenim u izreci, kao i na objavu presude u dnevnom listu „Politika“.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i odbacio tužbu, smatrajući da je ista podneta posle isteka roka propisanog članom 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ br. 128/2014). Naime, drugostepeni sud je ocenio da je tužilac za ukidanje dežurstva saznao 05.10.2015. godine, kada mu je usmeno saopšteno od strane direktora zabrana noćnog rada, a u svakom slučaju za ukidnje dežurstva je saznao početkom novembra meseca 2015. godine, jer ga nije bilo na spisku ... koji dežuraju, a tužbu za zaštitu od uzbunjivanja podneo je dana 25.05.2016. godine, Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici. S obzirom da sud pazi po službenoj dužnosti na blagovremenost podnete tužbe, u smislu člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača, drugostepeni sud je utvrdio da je tužba podneta nakon proteka roka od 6 meseci od dana saznanja za predmetnu štetnu radnju, odnosno za ukidanje dežurstva, zbog čega je tužba morala biti odbačena, a kao posledica odbačaja tužbe odbijen je i tužbeni zahtev u preostalom delu, za naknadu štete i objavljivanje presude u dnevnom listu ''Politika''.

Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača, s obzirom da nije imao u vidu radnje tužioca koje je preduzeo pred Višim sudom u Kosovskoj Mitrovici, kao i nalog tog suda u kom roku tužilac treba da podnese tužbu. Naime, tužilac je pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, dana 14.04.2016. godine podneo Višem sudu u Kosovskoj Mitrovici predlog za određivanje privremene mere pre pokretanja sudskog postupka, koji je taj sud rešenjem od 09.05.2016. godine usvojio i naložio tužiocu, kao uzbunjivaču, da u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja podnese tužbu nadležnom sudu i dokaz o tome dostavi sudu. Tužilac je rešenje o privremenoj meri primio 17.05.2016. godine, nakon čega je, u skladu sa nalogom suda, podneo tužbu za zaštitu od uzbunjivanja dana 25.05.2016. godine i o tome, u roku koji mu je ostavljen, obavestio sud.

Članom 33. Zakona o zaštiti uzbunjivača propisan je postupak za određivanje privremene mere pre pokretanja sudskog postupka, pa je stavom 2. propisano da će prilikom određivanja privremene mere sud odrediti rok u kome se mora podneti tužba pred nadležnim sudom vodeći računa o rokovima određenim posebnim propisima za podnošenje tužbe, a članom 34. istog Zakona propisano je da o predlogu za određivanje privremene mere sud treba da odluči u roku od 8 dana od dana prijema predloga.

U smislu navedenih zakonskih odredbi, prilikom podnošenja predloga za određivanje privremene mere, sud je dužan da se pridržava rokova određenih za odlučivanje o privremenoj meri, i da, prilikom donošenja rešenja o privremenoj meri, vodi računa o tome koji će rok odrediti uzbunjivaču za podnošenje tužbe za zaštitu od uzbunjivanja, upravo imajući u vidu odredbe tog Zakona kojim je propisan rok za podnošenje tužbe. Ukoliko sud o tome ne vodi računa i pogrešno uputi uzbunjivača u pogledu roka za podnošenje tužbe (odredi rok ne vodeći računa o roku iz člana 23. Zakona), to ne može biti na štetu uzbunjivača, ukoliko poštujući rok koji mu je sud odredio prilikom donošenja privremene mere ne podnese tužbu u roku iz člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

S obzirom da drugostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio sve činjenice od kojih zavisi da li je tužba u ovoj parnici podneta blagovremeno, i ukoliko nije da li se to može pripisati propustu tužiocu ili se radi o pogrešnom nalogu suda, pravilnost primene člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača nije mogla biti ispitana, pa u tom smislu, ni pravilnost odluke o naknadi štete proistekle iz štetne radnje tuženog prema tužiocu i objavljivanju presude u dnevnom listu ''Politika''.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, nakon čega će ponovo odlučiti o žalbi tuženog, donoseći pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić