U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ... - ..., opština ..., čiji je punomoćnik Petronije Paunović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za veterinu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u ..., radi zaštite u vezi sa uzbunjivanjem, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž uz 2/2022 od 11.07.2022. godine, u sednici održanoj 22.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž uz 2/2022 od 11.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P uz 2/21 od 25.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena 25.06.2021. godine izvršila štetnu radnju prema njemu kao uzbunjivaču nezakonitim premeštanjem na niže radno mesto „...“, u zvanju samostalni savetnik, Grupa ..., Odsek ..., odeljenje ... u Upravi za veterinu koje je određeno u članu 230. pod brojem ... . Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 29.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena izvršila štetnu radnju prema njemu kao uzbunjivaču i to nezakonito vrednovanje radne uspešnosti za period od 01.01. do 31.12.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena izvršila štetnu radnju prema njemu kao uzbunjivaču pogoršanjem uslova rada praćenih učestalim pretnjama od strane neposrednog pretpostavljenog i njemu bliskih kolega sa elementima udruživanja radi maltretiranja, zlostavljanja, pretnji, izbacivanja sa radnog mesta, onemogućavanje vršenja službenih radnji po službenoj dužnosti u skladu sa važećim Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, oduzimanja predmeta inventara i njihovog sklanjanja u vidu vršenja pritiska radi odlaska sa radnog mesta, ponižavanja, vređanja, psovanja bliskih srodnika, stvaranja neprijateljskog okruženja, čak i pretnje ubistvom, kao i štetnu radnju nepreduzimanja mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se uklone posledice štetne radnje, nezakonitog premeštanja na niže radno mesto i da se tužilac rasporedi na radno mesto ... odseka u Odseku ..., odeljenju ... u Upravi za veterinu, sa sedištem u ..., u zvanju samostalni savetnik. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženoj zabrani dalje vršenje i ponavljanje štetnih radnji nezakonitog raspoređivanja ili premeštanja na niže radno mesto, nezakonito ocenjivanje, pogoršanje uslova rada uz pretnje neporedno pretpostavljenih i njima bliskih kolega sa elementima udruživanja radi maltretiranja, zlostavljanja, pretnji, izbacivanja sa radnog mesta, onemogućavanje vršenja službenih radnji po službenoj dužnosti, oduzimanja predmeta inventara i njihovog sklanjanja u vidu vršenja pritiska u cilju sklanjanja uzbunjivača sa radnog mesta, ponižavanja, vređanja, psovanja bliskih srodnika uzbunjivača, stvaranja neprijateljskog okruženja, čak i pretnje ubistvom i nepreduzimanja mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola i patnje, nastale kao posledica odmazde i progona zbog uzbunjivanja, isplati iznos od 100.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 62.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 2/2022 od 11.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na žalbu.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi članova 7. i 8. ZPP u postupku pred prvostepenim sudom, jer ove bitne povrede ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po struci ... i počev od 01.05.1997. godine zaposlen je u ... Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Od 10.09.2009. godine bio je raspoređen na radnom mestu ... odseka ... u zvanju samostalni savetnik. Po donošenju Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 20.05.2011. godine, tužilac je rešenjem od 03.06.2011. godine raspoređen na radno mesto ... u zvanju savetnika, a na mesto šefa odseka, umesto tužioca, postavljeno je treće lice. U periodu od 2011. godine do januara 2019. godine, tužena je donela više rešenja o raspoređivanju tužioca na radno mesto ... i sva rešenja doneta u periodu od 2011. godine do 2016. godine su poništena odlukama žalbene komisije kao drugostepenog organa. Nakon vođenja upravnog spora, presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U 4509/15 od 11.02.2016. godine poništeno je i drugostepeno rešenje žalbene komisije od 10.02.2015. godine. Poništena su i rešenja o ocenjivanju radne uspešnosti tužioca u periodu od 2011. - 2015. godine, dok u periodu od 2016. – 2019. godine tužilac nije bio ocenjen, što je bilo predmet spora u parnici koja je okončana pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 2/21 od 20.08.2021. godine, kojom je utvrđeno da je tužena kao poslodavac izvršila štetnu radnju prema tužiocu kao uzbunjivaču u postupku nezakonitog ocenjivanja za 2015. godinu i neocenjivanja u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini. Nakon donošenja Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine od 17.08.2018. godine, tužena je rešenjem od 20.01.2020. godine rasporedila tužioca na radno mesto ... za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja u zvanju savetnik sa koeficijentom 3,49, VII platna grupa, treći platni razred. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 2/21 od 20.08.2021. godine potvrđena je presuda Višeg suda u Leskovcu P uz 3/20 od 03.02.2021. godine u delu kojim je utvrđeno da rešenjima o raspoređivanju od 21.01.2019. godine i 05.07.2019. godine prema tužiocu nisu izvršene štetne radnje, kao ni nezakonita smena tužioca sa mesta šefa odseka premeštanjem na niže radno mesto.

Tužilac je u više navrata počev od 2011. godine i tokom 2015. i 2016. godine obaveštavao poslodavca i nadležne organe o nepravilnostima u pogledu načina na koji se vrši obeleživanje goveda i vođenje evidencije o obeleženim govedima, podnosio je krivične prijave u vezi sa naplatama suprotno pravilnicima i obaveštavao je sredstva javnog informisanja o nepravilnostima u radu kod tužene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to članove 2, 21. i 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“, br. 128/2014) kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da su prema tužiocu preduzete štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem i zabranu tuženom da ih ponavlja, kao i obavezivanje na naknadu štete. Stanovište nižestepenih sudova je da tužilac nije stavljen u nepovoljniji položaj, niti je prema njemu učinjena štetna radnja donošenjem rešenja o raspoređivanju od 25.06.2021. godine, jer je prema novom Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sitematizaciji radnih mesta od 29.04.2021. godine tužilac raspoređen na radno mesto koje je u skladu sa njegovom stručnom spremom, a poslovi tog radnog mesta odgovaraju poslovima na kojima je tužilac ranije bio raspoređen, sa istom platnom grupom i istim koeficijentom za obračun i isplatu zarade, pri čemu je tužilac i prethodnim rešenjima bio raspoređen na isto radno mesto, a ta rešenja su postala konačna. Takođe, tužena nije izvršila štetnu radnju prema tužiocu ni nezakonitim vrednovanjem radne uspešnosti za 2020. godinu jer je utvrđeno da je postupak ocenjivanja za tu godinu sproveden u skladu sa propisanim merilima i parametrima za ocenjivanje, a tužilac odluku o ocenjivanju nije osporavao u propisanom postupku. Dok štetne radnje u odnosu na sebe i članove svoje porodice u vidu malteritranja, zlostavljanja, pretnji i ostalih neprimerenih i neprihvatljivih radnji od strane neposredno pretpostavljenih i kolega, nije dokazao.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o zaštiti uzbunjivača propisano je da je "uzbunjivanje" otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera; da je "uzbunjivač" fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.; da je "štetna radnja" svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj (član 2. tačke 1., 2. i 7.); te da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu (član 23.).

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi sledi da je ''uzbunjivanje“ između ostalog otkrivanje informacija o kršenju propisa; da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu; da je cilj uzbunjivanja, odnosno otkrivanja informacije zaštita javnog interesa; da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje, neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes, ali i da je uslov za pružanje sudske zaštite da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a ne u vezi sa njegovim ličnim statusom ili drugim njegovim pravima. Takođe, nužno je da postoji uzročno-posledična veza između radnji uzbunjivanja (informacije) i štetne radnje koje je prema uzbunjivaču preduzeta. Da bi ta uzročno- posledična veza postojala, informacija koja predstavlja „uzbunjivanje“ definisana članom 13. Zakona o zaštiti uzbunjivača, treba da prethodi štetnoj radnji u odnosu uzroka prema posledici, pa se uzbunjivanjem ne može smatrati isticanje da je štetna radnja u odnosu na tužioca nezakonita i nepravilna, jer se zaštita protiv takve radnje poslodavca ostvaruje u posebnom postupku čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog. Takođe, neprihvatljivo je da postupak uzbunjivanja nastane tek nakon preduzete štetne radnje poslodavca jer iz zakonske definicije „štetne radnje“ iz člana 2. stav 1. tačka 7. navedenog zakona proizilazi da je štetna radnja posledica uzbunjivanja, a ne obrnuto.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji uzročno-posledična veza između radnji uzbunjivanja (unutrašnjeg i spoljašnjeg) koje je tužilac preduzeo u toku 2015. i 2016. godine i radnji poslodavca u pogledu ocenjivanja radne uspešnosti tužioca u 2020. godini i raspoređivanja na radno mesto „rukovodilac grupe“ po rešenju od 25.06.2021. godine, koje je tužilac označio kao štetne radnje preduzete prema njemu kao uzbunjivaču. Tužilac ističe da su ove radnje nezakonite i nepravilne, što se ne može isticati u vezi sa uzbunjivanjem jer je sledom prethodno navedenog tužilac imao mogućnost da zaštitu protiv takvih radnji poslodavca ostvaruje u posebnom postupku čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je ocenjivanje radne uspešnosti tužioca za 2020. godinu sprovedeno u postupku u skladu sa propisanim merilima i kriterijumima za ocenjivanje i da tužilac tu odluku o ocenjivanju nije osporavao, te je ista postala konačna. Takođe, sporno rešenje o raspoređivanju je doneto u skladu sa važećim Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sitematizaciji radnih mesta tužene od 29.04.2021. godine i istim je tužilac raspoređen na radno mesto na koje je i prethodnim rešenjima bio raspoređen, a sva ta rešenja su postala konačna nakon što je njihova pravilnost i zakonitost ocenjivana u postupcima koje je tužilac vodio pred nadležim drugostepenim organom koristeći se pravom da ih pobija. Sledom navedenog, tužilac ne može da osporava pravilnost i zakonitost ovih rešenja u postupku zaštite u vezi sa uzbunjivanjem, a nije dokazao da su radnje uzbunjivanja koje je preduzimao u prethodnom periodu uzrok ovih rešenja, odnosno da se označene radnje poslodavca u vidu raspoređivanja na drugo radno mesto u 2021. godini i ocenjivanja i napredovanja u 2020. godini mogu kvalifikovati kao štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem i da su preduzete prema njemu isključivo kao posledica uzbunjivanja da bi uživao sudsku zaštitu u smislu člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača, pa je drugostepenom odlukom pravilno potvrđena prvostepena odluka.

Ostalim navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti i ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa su isti bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić