U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., protiv tužene Visoke škole primenjenih strukovnih studija u Vranju, čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., radi zaštite od uzbunjivanja i naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž-Uz 4/2019 od 12.04.2019. godine, u sednici održanoj 29.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž-Uz 4/2019 od 12.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P-Uz 2/17 od 20.12.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je prema tužiocu, kao uzbunjivaču, preduzeta štetna radnja od strane tužene, tako što je rešenjem tužene broj ... od 10.01.2017. godine tužiocu izrečena mera opomene sa najavom otkaza, zbog nepoštovanja radne discipline, koja se sastoji u tome da će tužiocu biti otkazan ugovor o radu ako u narednom roku od šest meseci učini nepoštovanje radne discipline, i zabranjeno je tuženoj da ubuduće na ovakav ili sličan način preduzima štetne radnje prema tužiocu, zbog uzbunjivanja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled psihičkog maltretiranja na poslu isplati 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2018. godine, kada dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova isplati veći iznos od dosuđenog od 50.000,00 dinara a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 162.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž-Uz 4/2019 od 12.04.2019. godine stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene zaposlen na radnom mestu ... – .... Pre donošenja rešenja tužene od 10.01.2017. godine tužilac je preduzeo niz radnji prijavljujući nepravilnosti koje su se dešavale kod tužene, tako što je 28.08.2016. godine, usmenim putem, u Kabinetu ministra prosvete ukazao na nezakonito zapošljavanje nastavnog osoblja kod tužene, mimo Uredbe o zabrani zapošljavanja, kao i na nevalidnost diploma direktorke tužene i drugih lica, zatim je elektronskom poštom 30.08.2016. godine, upućenom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navedeno ministarstvo obavestio da direktorka tužene ne poseduje validnu diplomu, jer Fakultet za ... u ... ne poseduje dozvolu za rad za magistarske i doktorske studije, a dopunom obaveštenja od 31.08.2016. godine, tužilac je isto Ministarstvo obavestio o zapošljavanju više lica na neodređeno vreme, bez pribavljene potrebne saglasnosti, da bi 14.09.2016. godine obavestio nadležno ministarstvo o nezakonitom zapošljavanju, navodeći tačno o kojim licima se radi. Elektronskom poštom od 05.11.2016. godine tužilac se obratio nadležnom ministarstvu za razrešenje direktorke tužene. Tužilac je, nakon što je zatražio slobodan dan od svog neposredno nadređenog – sekretara škole, 01.12.2016. godine bio na razgovoru kod Ministra prosvete zajedno sa profesorima BB, VV, GG, radnikom – diplomiranim ... DD, kojom prilikom su ukazali na dodatne informacije u vezi nepravilnosti kod tužene. O nepravilnosti kod tužene tužilac je lično predao dokumentaciju Aleksandru Vučiću, koji je tada bio Predsednik Vlade RS i bio u poseti Vrnjačkoj Banji. O nezakonitom zapošljavanju kod tužene tužilac se obraćao i tužilaštvu. Po povratku iz kabineta Ministra prosvete od tužioca je zatraženo da opravda odsustvo 01.12.2016. godine, u vezi čega je tužilac dostavio dokaze, pozivno pismo Ministra i opravdanje izdato od strane Kabineta Ministarstva prosvete, kao i izveštaj lekara specijaliste ORL. Dana 28.12.2016. godine tužiocu je dato upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zbog nedostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad na dan 01.12.2016. godine. Tužena je rešenjem br. 11 od 10.01.2017. godine tužiocu izrekla meru opomene, sa najavom otkaza, zbog nepoštovanja radne discipline, tako što će mu biti otkazan ugovor o radu ako u narednom periodu od šest meseci ponovo učini povredu radne discipline shodno članu 180. Zakona o radu, o čemu je tužilac obavestio Ministarstvo prosvete i Zaštitnika građana. Radi poništaja navedenog rešenja tužilac je podneo tužbu čega je tužilac povukao tužbu. Na potrebu povlačenja rešenja tuženoj ukazala je i Komisija Zaštitnika građana, koja je posetila tuženu.

Polazeći od tako utvrđeno činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac izvršio spoljašnje uzbunjivanje u smislu člana 12. Zakona o zaštiti uzbunjivača, a da radnje tužene predstavljaju štetne radnje propisane članom 2. tačka 7. istog zakona, kao i da postoji uzročno - posledična veza između preduzetih radnji tužioca i donošenja rešenja 10.01.2017. godine, i da je to i osnov za naknadu štete propisan članom 22. u vezi sa članom 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Tužiocu je primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povredi časti i ugleda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca.

Zakonom o zaštiti uzbunjivača predviđeno je da je „uzbunjivanje“ između ostalog otkrivanje informacija o kršenju propisa. Uzbunjivač, prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu. Cilj uzbunjivanja odnosno otkrivanja informacija je zaštita javnog interesa. Da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje, neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes. Uslov za pružanje sudske zaštite je da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a ne u vezi sa njegovim ličnim statusom ili drugim njegovim pravima. U slučaju nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.

Kod utvrđenog da je tužena izvršila štetnu radnju prema tužiocu, da je štetna radnja preduzeta u vezi sa uzbunjivanjem, otkrivanjem informacija od strane tužioca o nepravilnostima u radu tužene, to je tužiocu zbog uzbunjivanja naneta šteta donošenjem rešenja 10.01.2017. godine, kojim mu se izriče mera opomene sa najavom otkaza zbog nepoštovanja radne discipline, pa kako je zbog preduzetih radnji uzbunjivanja tužilac pretrpeo i nematerijalnu štetu u vidu povrede časti i ugleda, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, koja je pravilno odmerena u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je prema tužiocu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, donošenjem rešenja 10.01.2017. godine, s obzirom da je tužena, pre nego što je donela navedeno rešenje uputila tužiocu upozorenje, a tužilac je u odgovoru na upozorenje obavestio tuženu o preduzetim radnjama u svojstvu uzbunjivača, dostavio dokaze, a osim toga dokaz o prisustvu tužioca sastanku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 01.12.2016. godine zaveden je kod tužene 06.12.2016. godine, odnosno pre donošenja rešenja 10.01.2017. godine. Osim toga, u postupku je utvrđeno da se tužilac uredno javio za odobrenje odustva sa posla između ostalog i za 01.12.2016. godine i da mu je isto odobreno.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilac u postupku radi poništaja rešenja od 10.01.2017. godine tužbom morao da traži i utvrđenje da mu je kao uzbunjivaču donošenjem tog rešenja preduzeta štetna radnja i da je tužilac Zakona o zaštiti uzbunjivača propisana su prava uzbunjivača u posebnim postupcima, pa je tako stavom 1. propisano da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, stavom 2. propisano je da navod iz stava 1. ovog člana može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao ranije da iznese taj navod, a stavom 3. propisano je da u posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u skladu sa ovim zakonom. Zakonom je isključena dvostruka ili paralelna nadležnost u slučaju otkaza ugovora o radu i druge odluke o pojedinačnim pravima, koja pripadaju uzbunjivaču po radnopravnim ili drugim posebnim propisima. Prilikom odlučivanja nižestepeni sudovi su utvrdili da zakonitost rešenja nije bila predmet ocene u posebnom postupku u smislu člana 27. Zakona o zaštiti uzbunjivača, s obzirom da je povlačenje tužbe kojom je tražen poništaj spornog rešenja usledilo posle donošenja rešenja tužene kojim je povukla sporno rešenje, pa su stoga pravilno nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca u smislu člana 22. Zakona o zaštiti uzbunjivača i utvrdili da je prema tužiocu bila preduzeta štetna radnja, te s tim u vezi i obavezali tuženu da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu koju je zbog toga pretrpeo.

Sa napred navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić