.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev-uz 5/2022
27.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Kočović, advokat iz ..., protiv tuženog Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija (UNHCR) Predstavništvo za Srbiju, radi zaštite u vezi sa uzbunjivanjem, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž uz 5/21 od 09.06.2022. godine, u sednici održanoj 27.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž uz 5/21 od 09.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu P uz 6/21 od 27.09.2021. godine, odbačena je tužba tužioca podneta 23.06.2021. godine i ukinute su sve sprovedene radnje.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž uz 5/21 od 09.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protiv tog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 1. i 6 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo ni do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.
Prema stanju u spisima, tužilac je sa Visokim komesarijatom za izbeglice UN (UNHCR) Predstavništvo za Srbiju zaključio 19.11.2018. godine ugovor o angažovanju prevodioca bez zasnivanja radnog odnosa sa trajanjem do 31.12.2019. godine. Tužioca su sa liste prevodioca, partnerske organizacije UNHCR-a, najčešće MUP RS, po potrebi pozivali da obavlja ugovorene poslove prevođenja za njihove potrebe, a Visoki komesarijat mu je isplaćivao naknadu kada partnerska organizacija potvrdi da je tužilac izvršio traženu uslugu. U decembru 2019. godine između tužioca i Visokog komesarijata je došlo do spora oko isplate naknada za obavljeni rad koja je nakon tvrdnje tužioca da je blagovremeno podneo troškovnik isplaćena. Međutim, ostalo je nerešeno pitanje putnih troškova za rad izvan tužiočevog prebivališta, s obzirom na to da je tuženi tvrdio da su putni troškovi uračunati u satnicu i da se vreme provedeno u putu plaća isto kao vreme na efektivnom radu, što je tužilac osporavao. Visoki komesarijat nije produžio ugovor o angažovanju tužioca, te ga je skinuo sa liste prevodioca i prestao da koristi njegove usluge. Opštim uslovima za zaključenje ugovora koji je sastavni deo ugovora o angažovanju prevodioca (član 5. stav 1. ugovora) pod tačkom 15. je predviđeno rešavanje sporova arbitražnim putem, pred arbitražom navedenom u ugovoru, a u tački 16. je sadržana odredba o privilegijama i imunitetima po kojoj se „ništa“ u vezi ugovora neće smatrati odricanjem UNHCR-a od privilegija i imuniteta.
Podnetom tužbom tužilac traži zaštitu po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, jer je službeniku UNHCR otkrio informaciju o kršenju ugovora (pravo na naknadu troškova prevoza radi odlaska na mesto prevođenja) i da je zbog toga što je zahtevao da se ugovor o angažovanju ispoštuje pretrpeo odmazdu tako što je brisan sa liste prevodioca odmah po isteku ugovora. Tužbenim zahtevom traženo je da se utvrdi da je tuženi izvršio štetnu radnju prema tužiocu tako što ga je zbog radnji unutrašnjeg uzbunjivanja uklonio sa liste prevodilaca i uskratio mu mogućnost daljeg rada van radnog odnosa, te da se obaveže tuženi da otkloni posledice štetne radnje tako što će tužioca vratiti na listu prevodioca i omogućiti mu angažovanje van radnog odnosa pod jednakim uslovima kao i ostalim prevodiocima. U prilogu akta Ministarstva pravde - Sektora za međunarodnu pravnu pomoć od 16.08.2021. godine i Ministarstva spoljnih poslova od 06.08.2021. godine, dostavljena je verbalna nota UNHCR od 27.07.2021 godine kojim se ukazuje da je status UNHCR-a i njihovih zvaničnika u Republici Srbiji regulisan članom 105. Povelje UN i odrebama Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija od 13.02.1946. godine koja se neporedno primenjuje na UNHCR sa pozivom na sudski imunitet u skladu sa odredbom člana II odeljak 2 iste Konvencije.
Nižestepeni sudovi su odbacili podnetu tužbu i ukinuli sve sprovedene radnje. Po nalaženju prvostepenog suda tuženi je međunarodna organizacija, koja se izričito pozvala na sudski imunitet u skladu sa odrebama Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija i zato ne može biti stranka u postupku pa je prvostepeno rešenje doneto primenom čl.80.stav 5.ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda sa dodatnom argumentacijom da tuženi kao međunaroda organizacija javnopravnog karaktera nema obavezu da uredi i vodi postupak u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača jer se ne radi o subjektu čija je unutrašnja organizacija pod jurisdikcijom organa Republike Srbije, te da prema sadržini zahteva (vraćanje na rad) nema uslova za ograničenje imuniteta UNHCR u smislu člana 11. stav 1. i 2. Konvencije o jurisdikcionom imunitetu država i njihove imovine iz 2004. godine.
Kod takvog stanja stvari, Vrhovni kasacioni sud prihvata izraženo stanovište nižestepenih sudova, nalazeći da su pravilno odbacili tužbu tužioca.
Prema odredbi člana 16. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“br.72/11...18/2020 i 10/2023-dr.zakon), sud će se po službenoj dužnosti oglasiti nenadležnim, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike Srbije, osim ako nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak. Odredbom člana 25. istog zakona, propisano je da u pogledu nadležnosti domaćih sudova za suđenje strancima koji uživaju imunitet u Republici Srbiji i za suđenje stranim državama i međunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera važe pravila međunarodnog prava.
Prema članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.
Ujedinjene nacije su međunarodna organizacija, čiji su ciljevi i principi sadržani u njenoj osnovačkoj Povelji. Prema odredbi člana 105. stav 1. Povelje OUN, ova organizacija uživa na teritoriji svakog člana imunitete i privilegije koje su potrebne za postizanje njenih ciljeva. Na osnovu ovlašćenja iz odredbe 104. i 105. Povelje, doneta je 13.02.1946. godine Konvencija o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija koja u odredbi člana II odeljak 2. predviđa da Organizacija Ujedinjenih nacija, njena imovina i potraživanja ma gde se nalazila i ma ko bio njihov pritežalac, uživaju sudski imunitet, izuzev ako Organizacija izričito od njega ne odustane u jednom posebnom slučaju, te da odustajanje ne može da se protegne na izvršne mere. Ukazom FNRJ („Službeni list FNRJ“ br.20/50) navedena konvencija je ratifikovana i dobila obaveznu snagu.
Odlukom Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih nacija od 14.12.1950. godine, u cilju obezbeđivanja međunarodne zaštite i pomoći izbeglicana, osnovana je svetska humanitarna agencija Visoki komesarijat Organizacije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) sa sedištem u Ženevi koja svoje aktivnosti sprovodi u saradnji sa vladama zemalja članica širom sveta, a finansira se iz fondova OUN i priloga država članica i njena imovina nije odvojena od imovine OUN. Sledom iznetog, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da se Konvencija o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija primenjuje na UNHCR kao međunarodnu organizaciju javnopravnog karaktera.
Za ocenu međunarodne nadležnosti postupajućih sudova kada se radi o sporovima u kojima svojstvo parnične stranke ima međunarodna organizacija koja uživa imunitet u Republici Srbiji, kao u konkretnom slučaju, u takvoj parnici za rešavanje tog procesnog pitanja isključivo se primenjuju pravila međunarodnog prava (član 25 ZPP).
U skladu sa odredbom člana II odeljak 2. Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija od 13.02.1946. godine (koja se neposredno primenjuje), tuženi se pozvao na sudski imunitet (prava na izuzeće od jurisdikcije) od nadležnosti sudova u Republici Srbiji u kojoj se nalazi sa ovlašćenjima iz osnivačnog akta i njegovom međunarodnom karakteru. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da domaći sud nije nadležan za presuđenje u ovoj pravnoj stvari i da su pravilno nižestepeni sudovi odbacili tužbu tužioca jer nisu ispunjeni procesni uslovi za odlučivanje o meritumu u slučaju imuniteta međunarodne organizacije.
S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da pravo na pristup sudu predstavlja sastavni deo prava na parnično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ovim pravom se u parničnom postupku daje stranci mogućnost da pokrene i vodi postupak pred nadležnim sudom radi raspravljanja i odlučivanja o postavljenom tužbenom zahtevu. To pravo nije apsolutno i neograničeno jer sama priroda ovog prava podrazumeva situacije u kojima Ustavom i zakonom, kao i pravilima međunarodnog prava mogu da se utvrde određene vrste ograničenja prava na pristup sudu, uključujući i ona koja se odnose na davanje imuniteta međunarodnim ogranizacijama. Opštim uslovima za zaključenje ugovora koji je sastavni deo ugovora o angažovanju prevodioca (član 5. stav 1. ugovora) koji je tužilac zaključio sa tuženim 19.11.2018. godine, pod tačkom 15. je predviđeno rešavanje sporova arbitražnim putem, pred arbitražom navedenom u ugovoru (UNCITRAL). Na taj način ugovorne strane su se sporazumele (ugovorile) da međusobne sporove koji proisteknu iz ugovornog ili vanugovornog pravnog odnosa povere na rešavanje arbitraži čime je omogućeno adekvatno i razumno alternativno sredstvo radi zaštite prava i obaveza ugovarača. S tim u vezi u tački 16. Opštih uslova je sadržana odredba o privilegijama i imunitetima po kojoj se „ništa“ u vezi ugovora neće smatrati odricanjem UNHCR-a od privilegija i imuniteta.
Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da pobijanim rešenjem pravo na sudski imunitet tužene međunarodne odrganizacije nije pravilno ocenjen prema pravilima međunarodnog prava izloženog u Konvenciji UN o sudskom imunitetu država i njihove imovine. Navedena konvencija koju je Generalna skupština Ujediljenih nacija usvojila 2.12.2004. godine, a koju Republika Srbija nije ratifikovala, može se primeniti kao međunarodno običajno pravo i pripada opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava koja se u skladu sa odrebama člana 16. stav 2. Ustava RS neposredno primenjuju. U članu 11. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o sudskom imunitetu država i njihove imovine predviđena su ograničenja imuniteta strane države u građansko pravnom odnosu povodom ugovora o radu kada se jedna država pojavljuje kao poslodavac, a rad se obavlja na teritoriji druge države u pogledu privatno-pravnih ili komercijalnih odnosa. U stavu 2. istog člana previđeni su izuzeci od ograničenja imuniteta strane države. Ta pravila međunarodnog prava proističu iz načela suverene jednakosti država kojima se uređuju uslovi pod kojima države mogu da se pozovu na imunitet od jurisdikcije druge države u građanskom postupku. Zbog toga u konkretnom slučaju, nema uslova za primenu Konvencije Ujedinjenih nacija o sudskom imunitetu država i njihove imovine jer predmet tog međunarodnog ugovora nije pravo na korišćenje imuniteta međunarodne organizacije kao subjekta međunarodnog prava.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
