Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž-uz 2/23 od 05.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena u smislu odredbi članova 403. stav 2. tačka 1. ZPP u vezi člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“, broj 128/2014), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a konstatacija prvostepenog suda u obrazloženju presude na strani 7 da je tužbeni zahtev delimično osnovan, iako ne odgovara sadržini izreke i preostalog dela obrazloženja ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Prema činjeničnom utvrđenju tužilac, nakon što je nastavničko veće tužene na sednici 10.10.2003. godine donelo odluku o njegovom izboru u zvanje profesora za nastavni predmet ..., zasnovao je kod tužene radni odnos na neodređeno vreme počev od 10.10.2023. godine, na radnom mestu nastavnika za ovaj nastavni predmet. Osnov za izbor je bila profesionalna biografija, a od posebnog značaja je bila činjenica da tužilac ima prosek ocena 9,00 na osnovnim studijama. Počev od 2014. godine, tužilac je Savetu škole, Komisiji za pripremu izveštaja o primljenim kandidatima Nastavno naučnom veću, direktoru škole, Upravnom nadzoru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu državne i lokalne samouprave, Ministarstvu prosvete i Agenciji za borbu protiv korupcije upućivao prigovore i prijave, u kojima je ukazivao na nezakonito postupanje organa tužene. Postupajući po jednoj od ovih prijava, prosvetna inspekcija je izvršila nadzor nad radom tužene i zapisnikom od 22.08.2018. godine, naložila tuženoj, kao nadziranom subjektu da dostavi diplomu osnovnih akademskih studija za tužioca, zaposlenog, pošto se ona nije nalazila u njegovom dosijeu. Tužilac je to učinio 18.09.2018. godine, a po dostavljenoj fotokopiji diplome o visokoj školskoj spremi izdatoj od strane Faktuleta ... Univerziteta u Beogradu od 28.11.1979. godine, on je osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 7,00. Pošto je završetak osnovnih studija sa prosečnom ocenom 9,00 doprineo da tužilac bude izabran u svoje zvanje, nastavno naučno veće tužene je 21.12.2018. godine, poništilo odluku nastavničkog veća o izboru tužioca u zvanje profesora od 10.10.2003. godine, zbog netačnih podataka sadržanih u izveštaju komisije, nakon čega je tužiocu otkazan ugovor o radu 21.01.2019. godine, zbog gubitka izbornog zvanja i nemogućnosti rada u nastavi.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice prvostepeni sud, pozivom na odredbe članova 2., 5., 12., 18., 23., 26., 27. i 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača nalazi da tužilac nije pružio dokaze da je izvršio unutrašnje i spoljno uzbunjivanje, pošto podnete prijave organima tužene, te nadležnim državnim organima i institucijama nisu za posledicu imale otkaz ugovora o radu, pa nema štetne radnje zbog uzbunjivanja.

Drugostepeni sud, prihvatajući kao merodavan materijalnopravni okvir na kome je zasnovana prvostepena presuda, za razliku od prvostepenog suda zaključuje da je tužilac vršio uzbunjivanje kod tužene, kao poslodavca i bio u statusu uzbunjivača. Međutim, tužena je dokazala da navedeni nadzor i kontrola rada tuženog, u okviru koje je uočen nedostatak u personalnom dosjeu tužioca, po kome je usledilo nalaganje da on dostavi nedostajuću diplomu, zatim utvrđenje podataka koji su bili neodgovarajući za izbor u zvanje za koje je izabran, te upozorenje i odluka o otkazu ugovora o radu nisu u uzročno posledičnoj vezi sa prijavama i ukazivanjem tužioca na nepravilnosti u radu tuženog, niti sa njegovim ličnim statusom, pravima i obavezama iz radnog odnosa. I po stanovištu drugostepenog suda, štetne radnje na koje se tužilac poziva, ne mogu se smatrati posledicom učinjenih prijava.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je zaključio da tužilac ne uživa pravnu zaštitu kao uzbunjivač. Odredbom člana 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ br. 128/2014) propisano je da ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, na tuženom je teret dokazivanja da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.

U konkretnom slučaju, činjenično je utvrđeno da je tužilac prijave vezane za nezakonito postupanja organa tužene podnosio kako pre, tako i nakon stupanja na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača 05.05.2015. godine, te da je u postupanju po jednoj od podnetih prijava prilikom inspekcijskog nadzora rada tužene ustanovljeno da je njegov personalni dosije nekompletan.

Poništaj odluke o izboru u zvanje profesora, odnosno otkaz ugovora o radu tužiocu usledili su nakon kompletiranja personalnog dosijea tužioca, pa iako hronološki stoje u vezi sa prijavama tužioca, suštinski ne prestavljaju posledicu uzbunjivanja, već ličnog statusa tužioca i netačno datog podatka vezanog za njegov status, koji je doprineo izboru u zvanje profesora.

Prema tome, suprotno navodima revizije, u postupku u kome je tužilac učinio verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem tuženi je sadržinom izvedenih dokaza otklonio postojanje ove pretpostavke, zbog čega tužiocu ne pripada tražena zaštita u ovoj parnici. Pošto tužilac u posebnoj parnici pobija zakonitost donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, ni ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje presude Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić