Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, pobijajući je u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2314/18 od 03.10.2018. godine odbačena je revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2608/17 od 11.05.2018. godine, kao nedozvoljena.

Ustavni sud je odlukom Už-686/19 od 09.03.2023. godine, usvojio ustavnu žalbu privrednog društva Jugoslovensko rečno prodarstvo AD Beograd i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2314/18 od 03.10.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2314/18 od 03.10.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2608/17 od 11.05.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijane štete. Stavom četvrtim izreke odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Vrhovni sud je, nakon odluke Ustavnog suda Už-686/19 od 09.03.2023. godine, ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP- a, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2., pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog od 01.09.2002. godine i po prethodnom Aneksu br. 3 Ugovora o radu obavljao je poslove radnog mesta ... u ... sa IV stepenom stručne spreme. Tužiocu je dostavljena ponuda za zaključenje Aneksa 4 ugovora o radu od 14.08.2015. godine kojom mu je ponuđen premeštaj na radno mesto ... u ... u ... u Sektoru ... za koji je predviđen II stepen stručne spreme. U ponudi je kao razlog premeštaja na drugo radno mesto navedena potreba preraspodele jednog radnika u Službu ... jer je nekoliko zaposlenih u ovoj sužbi odustno sa rada zbog različitih okolnosti, kao i da je zamenik direktora Sektora ... uz saglasnost izvršnog direktora tuženog predložio da se tužilac premesti na radno mesto ... u Sektoru ... . Tužilac je prihvatio ponudu i potpisao osporeni Aneks 4 ugovora o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistemtizaciji radnih mesta kod tuženog od 05.11.2013. godine u Sektoru ... utvrđeno je radno mesto ... za koje je utvrđen I, III i IV stepen stručne spreme, svih zanimanja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da su ispunjene zakonske pretpostavke za punovažnost osporenog Aneksa ugovora o radu, s obzirom da je isti zaključen u skladu sa članom 171. i 172. Zakona o radu, kao i da sud nije ovlašćen da ceni poslovnu politiku poslodavca i interne potrebe za primenom drugačije organizacije rada.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i poništio Aneks 4 ugovora o radu. Po shvatanju drugostepenog suda, u smislu odredbe člana 24 Zakona o radu, u situaciji kada su opštim aktom tuženog za rad na određenim poslovima, suprotno imperativnim pravilima propisanim zakonom, utvrđena tri i to ne uzastopna stepena stučne spreme kao propisani uzima se najniži stepen stručne spreme utvrđen aktom za obavljanje određenih poslova. Tužilac je do premeštaja na radno mesto ..., obavaljao poslove sa IV stepenom stručne spreme, pa su odgovorajući poslovi za koje je poslodavac mogao da mu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, poslovi za koje je predviđen IV stepen stručne spreme. Osporenim aneksom tužiocu je ponuđeno obavljanje poslova ... za koje je opštim aktom tuženog predviđen I stepen stručne spreme, pa se oni ne mogu smatrati odgovarajućim poslovima u smislu odrebe člana 171 Zakona o radu.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev za poništaj osporenog aneksa ugovora o radu.

Kao organizator procesa rada poslodavac je u smislu iz pravila iz člana 24 stav 2 Zakona o radu ovlašćen da pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuje organizacione delove kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i druge posebne uslove za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilac. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom (stav 3).

Poslodavac može da vrši premeštaj zaposlenih na druge poslove, ali u slučajevima i u proceduri određenoj pravilima iz člana 171. i 172. Zakona o radu. Prema navedenim normama, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao kada za to postoji opravdami razlog koji se tiče potreba procesa i organizacije rada. Pod drugim odgovarajućim poslom u smislu pravila iz člana 171. stav 2. Zakona o radu smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koja je utvrđena ugovorom o radu. Uz aneks ugovora o radu, u smislu pravila iz člana 172. Zakona o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora o radu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora o radu.

Naime, kod premeštaja zaposlenog na drugi odgovarajući posao, u smislu citiranih odredbi, ne može se smatrati odgovarajućim poslom posao za čije se obavljanje alternativno zahteva niži stepen stručne spreme od stručne spreme za koju je zaposleni zaključio ugovor o radu. U konkretnom slučaju, tužilac je do premeštaja na radno mesto ... obavljao poslove ... na koje je raspoređen sa IV stepenom stručne spreme, a osporenim aneksom povereno mu je obavljanje poslova za koje je u alternativi predviđen I, III i IV stepen stručne spreme, pa su naznačeni poslovi neodgovarajući poslovi, jer ih može obavljati po opštem aktu tuženog i radnik sa I stepenom stručne spreme. Poslovi ... na koje tužilac premešten ne smatraju se odgovarajućim poslom jer ih prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji rada kod tuženog mogu obavljati i zaposleni sa nižim stepenom stručne spreme od stručne spreme koju tužilac poseduje, s obzirom da je kao uslov za obavljanje ovih poslova određen alternativno I stepen stručne spreme, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da je navedeni aneks zaključen suprotno pravilima propisanim odredbom čalana 171. Zakona o radu iz kog razloga je poništen kao nezkonit.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilac ispunjavao uslov za rad na radnom mestu ... jer je za te poslove alternativno predviđen i IV stepen stručne spreme, budući da je tuženi za obavljanje navedenog posla utvrdio tri i to ne uzastopna stepena stručne spremen (I, III i IV stepen stručne spreme), a što je suprotno imperativnim propisima, odredbi člana 24 stav 3 Zakona o radu prema kojoj za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, te se kao propisan uzima najniži stepen utvrđen aktom, a što je u konkretnom slučaju I stepen stručne spreme, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Kako se ni ostalim navodima revizije, ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, budući da je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer tuženi nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić