Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, PPU Prijepolje, Policijska ispostava iz ..., čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi uplate doprinosa, odlučujući ponovno o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine, povodom odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už 2688/2019 od 23.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 75/17 od 27.03.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu PIO u iznosu od 58.030,13 dinara za period od 01.06.2007. godine do 01.06.2010. godine i to za svaki mesec pojedinačno određene mesečne iznose bliže određene u izreci. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da pored dosuđenih iznosa tužena u korist tužioca Fondu PIO uplati još i zakonsku zateznu kamatu na iznose označene u stavu prvom izreke presude i to za svaki mesec na pojedinačno označene novčane iznose, bliže određenom u izreci. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 44.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prijepolju P1 75/17 od 27.03.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 P 597/18 od 27.11.2018. godine, spisi predmeta su ustupljeni Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost, radi odlučivanja o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3039/2018 od 20.12.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Prijepolju P1 75/17 od 27.03.2018. godine, a odbačena tužba tužioca. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Odlukom Ustavnog suda Už 2688/2019 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3039/18 od 20.12.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacinog suda Rev2 3039/18 od 20.12.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1823/18 od 11.07.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14 – u daljem tekstu: ZPP) revizija se može izuzetno dozvoliti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu čija je visina utvrđena veštačenjem, a na osnovice na ime neisplaćenih dodataka na platu tužioca dosuđene presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 345/10 od 07.07.2014. godine. O pravu tužioca na uplatu doprinosa nižestepeni sudovi su odlučili kao u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, imajući u vidu pravni stav o nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje (usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine) i o pravu na iste.

Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na uplatu doprinosa, pa se dozvoljenost revizije ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 10.03.2017. godine. Taksa na tužbu i prvostepenu presudu je određena u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara shodno Tarifnom broju 1. stav 1. tačka 1. iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94 ... 95/18).

Imajući u vidu da se u konkrentom slučaju radi o zahtevu za činidbu u parnici iz radnog odnosa, u kojoj vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić