Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, zbog potrebe razmatranja pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 905/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2807/17 od 11.12.2017. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca i presuda apelacionog suda u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu kojim je žalba tužioca odbijena, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime dela neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2013, 2014. i 2015. godinu isplati tužiocu navedene iznose, bliže određene ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 41.000,00 dinara.

Dopunskim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 905/18 od 12.07.2019. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2807/17 od 11.12.2017. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti prvostepene presude do isplate, kao i iznos od 50.000,00 dinara na ime sastava predloga za donošenje dopunskog rešenja.

Odlukom Ustavnog suda Už 5743/19 od 31.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tuženog i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 905/18 od 07.02.2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 905/18 od 07.02.2019. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2807/17 od 11.12.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbačen je predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja odluke iz tačke 1, dok je tačkom 4. odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Odlučujući u ponovnom postupku o ispunjenosti uslova za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11...18/20, 10/23 i dr. zakon), Vrhovni sud je imao u vidu da je navedenom odredbom propisano da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a da prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2013, 2014. i 2015. godinu isplati opredeljene iznose, a pravnosnažnom presudom, u delu koji se pobija revizijom tužioca odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepene odluke o pravu tužioca da potražuje isplatu regresa za iskorišćeni godišnji odmor u iznosima preko sredstava koja su planirana programom poslovanja, donete pravilnom primenom materijalnog prava, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u ineteresu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.10.2016. godine, radi isplate, a vrednost predmeta spora je ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić