Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Mijaljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, sa sedištem u Beogradu, radi uplate PIO doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 9/18 od 14.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca kod Republičkog fonda PIO, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu isplaćenih razlika zarade po osnovu prekoremenog rada, noćnog rada i rada na dan državnih i verskih praznika i to po stopi koja je važila na dan uplate, za period od februara 2008. godine zaključno sa januarom 2011. godine, na mesečne osnovice u iznosima kao u njegovom sadržaju, a koji iznosi su tužiocu dosuđeni presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3500/11 od 14.03.2016. godine, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 17.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 24/2019 od 24.01.2019. godine prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, ukinuta pobijana presuda i presuda prvstepenog suda, a tužba tužioca odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 3089/2019 od 05.04.2023. godine, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 24/19 od 24.01.2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom čl. 32 st. 1 Ustava Republike Srbije, pa je poništeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 24/19 od 24.01.2019. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2361/18 od 28.08.2018. godine i odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20, 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, nadležnom fondu uplati zakonom predviđene doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. st. 2 tač. 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 12.01.2018. godine, a predmet spora je uplata PIO doprinosa na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu što, imajući u vidu iznose koji su dosuđeni prvnosnažnom i izvršnom presudom, predstavlja iznos niži od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić