Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Uprava za vanredne situacije Kragujevac, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine, u sednici održanoj 08.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 746/16 od 06.09.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 08.05.2010. godine do 16.11.2011. godine, na iznose bliže određene u njegovom sadržaju, i to po stopama koje budu važile na dan uplate, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 51.000,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, s predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2223/2018 od 26.09.2018. godine prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, ukinuta pobijana presuda i presuda prvostepenog suda, a tužba tužioca odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 1302/2019 od 10.04.2023. godine, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2223/18 od 26.09.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom čl. 32 st. 1 Ustava Republike Srbije, pa je poništeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2223/18 od 26.09.2018. godine, određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4180/17 od 12.01.2018. godine i odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete. Odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Članom 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da u korist tužioca uplati PIO doprinose za period od 08.05.2010. godine do 16.11.2011. godine na mesečne osnovice i to dodatka na platu po osnovu noćnog rada, dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada i rada za vreme verskih i državnih praznika, a koji su dosuđeni pravnosnažnom presudom.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje su sastavni deo zarade (plate) prema članu 104. i 105. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) i članu 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 95/18). Navedenim odredbama doprinosi za obavezno socijalno osiguranje svrstani su u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06) i člana 12. stav 1. Zakona o radu koji, između ostalog, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih garantuje pravo na odgovarajuću zaradu. Uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavca, koji je i obveznik doprinosa i obaveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. Iz tog razloga poslodavac je dužan da obračuna i uplati doprinose u svoje ime, a u korist zaposlenog. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, što je izričito propisano članom 6. stav 1. tačka 1. i 2. i članom 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04, sa izmenama i dopunama).

Članom 1. ZPP je propisano, da, ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građansko pravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Kada se pođe od navedenih odredbi Zakona o radu i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, doprinosi, kao sastavni deo zarade koji se moraju uplatiti istovremeno sa njenom isplatom predstavljaju kategoriju prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i Zakonom o radu, pa se u toj situaciji radi o sporu o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o kojem je na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, sa izmenama i dopunama), nadležan da odlučuje sud primenom pravila o parničnom postupku, na osnovu člana 1. ZPP. To što su sredstva doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, i na osnovu člana 65. tog zakona, između ostalog, u postupku utvrđivanja i naplate doprinosa primenjuju i odredbe Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02, sa izmenama i dopunama), koji u članu 3. stav 2. između ostalog upućuje i na primenu pravila opšteg upravnog postupka, nije smetnja za meritorno odlučivanje u ovoj parnici iz radnog odnosa.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke, jer u ovom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava i ujednačavanje sudske prakse, a navedeno je i u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti propisane članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na Sednici građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2016. godine, a predmet spora je uplata PIO doprinosa na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu što, imajući u vidu iznose koji su dosuđeni prvnosnažnom i izvršnom presudom, predstavlja iznos niži od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi sa čl. 410. st. 2 tačka 5 ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković