Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 668/2020 od 12.03.2020. godine, revizija je odbačena kao neblagovremena.

Odlukom Ustavnog suda Už 8388/2020 od 07.03.2024. godine, usvojena je ustavna žalba tuženog i utvrđeno da je navedenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda i određeno da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2051/18 od 12.02.2019. godine.

Tuženom je drugostepena presuda dostavljena 22.11.2019. godine, pa je revizija podneta preporučenom poštanskom pošiljkom 23.12.2019. godine (ponedeljak) blagovremena u smislu odredbi članova 403. stav 1. i 103. stavovi 1. i 4. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23).

Revizija je dozvoljena na osnovu odredbe člana 441. ZPP, pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, nije učinjena ni relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda u smislu odredbi člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stavova 1. i 2. ZPP, pošto pobijana presuda sadrži razloge o neosnovanosti bitnih žalbenih navoda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 22.09.2014. godine bio zaposlen kod tuženog na poslovima kurira u sektoru ..., koje radno mesto je ukinuto opštim aktom tuženog od 06.08.2015. godine. Tuženi je 18.08.2015. godine ponudio tužiocu zaključenje aneksa ugovora o radu za radno mesto portira u pogonu tuženog u selu ... . Tužilac je odbio da zaključi ponuđeni aneks, zbog čega mu je spornim rešenjem od 21.09.2015. godine otkazan ugovor o radu. Rešenjem RF PIO od 14.01.2002. godine tužiocu je utvrđena preostala radna sposobnost kao posledica bolesti i određeno je da je sposoban za obavljanje poslova koji ne zahtevaju teže fizičko naprezanje i rad u nefiziološkom položaju tela, kao i rad u lošim mikroklimatskim uslovima, dizanje i nošenje tereta preko 10 kilograma u jednom zahvatu i boravak u aerozagađenim prostorijama. Na osnovu nalaza veštaka medicinske struke i zaštite na radu utvrđeno je da ponuđeni poslovi tužiocu nisu u skladu sa njegovom preostalom zdravstvenom sposobnošću utvrđenom rešenjem od 14.01.2002. godine, kao i da tužilac nije teorijski i praktično osposobljen za obavljanje svih ponuđenih poslova.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje nižestepeni sudovi nalaze da u konkretnom slučaju nisu postojali predviđeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz razloga predviđenog odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), pošto su tužiocu ponuđeni poslovi suprotni pravu zaposlenog na bezbednost i zdravlje na radu i zabrani obavljanja poslova koji bi izazvali pogoršanje zdravstvenog stanja zaposlenog, predviđenih odredbama članova 12. stav 1, 80. i 81. stav 2. Zakona o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Revizijom se konstatuje da su sve bitne činjenice bile nesporne. Po stanovištu revidenta, odbijanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu predstavlja zloupotrebu prava zaposlenog i sporno rešenje je zakonito, pošto je tužilac obavljao poslove na radnom mestu kurira nakon utvrđenja preostale radne sposobnosti, a poslovi na ponuđenom radnom mestu portira su lakši. Ovi navodi nemaju uporište u utvrđenju prvostepenog suda, zasnovanom na nalazu veštaka adekvatne struke, po kome ponuđeni poslovi nisu bili u skladu sa preostalom zdravstvenom sposobnošću tužioca. Na izneti način tuženi ne pobija pravilnu primenu materijalnog prava, već utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se u konkretnom slučaju revizija ne može izjaviti po članu 407. ZPP.

Kod utvrđenja da su ponuđeni poslovi portira u pogonu tuženog u selu ... mogli da izazovu pogoršanje zdravstvenog stanja tužioca, kome je rešenjem nadležnog fonda od 14.01.2002. godine utvrđena preostala zdravstvena sposobnost, tužilac je u skladu sa odredbama članova 12. stav 1, 80. i 81. stav 2. Zakona o radu osnovano odbio zaključenje ovog aneksa, pa je pobijana presuda pravilno zasnovana na zaključku da nije postojao otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, na kome je zasnovano pobijano rešenje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković