Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1860/2018 od 29.08.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2045/17 od 12.07.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2045/17 od 12.07.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 680/16 od 05.04.2017. godine, a tužba tužioca je odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 15119/2018 od 29.12.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1860/2018 od 29.08.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajamčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom 2. izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1860/2018 od 29.08.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2045/17 od 12.07.2017. godine. Stavom 3. izreke, odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata od strane tužene na ime tužioca zakonom predviđenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za dodatak na platu po osnovu noćnog rada, rada u vreme držanih i verskih praznika i prekovremenog rada u periodu od 19.06.2009. godine do 31.12.2011. godine, a pobijana odluka zasnovana je na pravilnoj primeni relevatnog materijalnog prava sadržanog u odredbama članova 2, 4. i 51. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 ... 7/09) u vezi odredbe člana 105. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), u vezi člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 ... 99/10), pa nije potrebno novo tumačenje prava. U pogledu sudske nadležnosti za odlučivanju o samostalnom zahtevu zaposlenog za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, usvojenog u vršenju nadležnosti tog suda predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09), kojim je praksa redovnih sudova, po tom pitanju, uklađena sa pravnim stavom Ustavnog suda izraženim u odluci Už 15119/2018 od 29.12.2022. godine.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, kakav je i spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi podnetoj radi uplate doprinosa nadležnom fondu od 20.09.2016. godine, tužilac nije opredelio vrednost predmeta spora pa je prvostepeni sud taksu na tužbu tužiocu odredio u iznosu od 2.500,00 dinara primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, kojom je propisano da ako se po odredbama tog Zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, što je ovde slučaj, kao vrednost se uzima 15.000,00 dinara. Sudsku taksu od 2.500,00 dinara, tužilac je platio 19.04.2017. godine.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić