Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 08.04.2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/2007 od 21.03.2008. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už 1114/2009 od 13.10.2011. godine, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 08.04.2009. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (tačka 1), poništeno rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i određeno da Vrhovni kasacioni sud u najkraćem roku donese novu odluku o reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/2007 od 21.03.2008. godine (tačka 2).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, broj 4/77 ... 35/91) i („Službeni list SRJ“, broj 27/92 ... 3/02) u vezi člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP (u reviziji označenoj članom 361. stav 2. tačka 12. republičkog Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine) jer drugostepena presuda nema nedostataka na koje se revident poziva, a zbog kojih se njena pravilnost ne bi mogla ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, očevi stranaka - GG (tužiljin otac) i DD (otac tuženih) bili su sinovi i zakonski naslednici EE (umrlog 21.05.1943. godine). Pokojni EE bio je vlasnik katastarskih parcela ..., .... i ... KO ..., koje je nakon njegove smrti koristio tužiljin otac GG sa svojom majkom ĐĐ, suprugom pokojnog EE. Tužilja je sa njima živela u zajednici, osim nekoliko godina dok je bila u braku. U postupku obnove katastarskog premera ove parcele su dobile nove oznake i kao katastarske parcele ... i ... su, na osnovu popisnog lista br. .../... od 18.07.1985. godine, upisane u posedovni list ... KO ... na tužiljinog oca GG. Dana 30.03.1987. godine sačinjen je pismeni ugovor o trampi u kojem su kao ugovorne strane označeni DD - otac tuženih, GG - otac tužilje i tužilja. U tom ugovoru sporne parcele bile su identifikovane brojevima starog katastarskog premera i iste je ugovarač DD ustupio svom bratu GG, a od tužilje je u zamenu dobio 1/3 dela od katastarske parcele ... KO .... Ugovor o trampi, koji je potpisao samo ugovarač DD, nikada nije bio izvršen. Otac tuženih je pokrenuo parnicu radi izvršenja tog ugovora, u kojoj je tražio utvrđenje da je vlasnik 1/3 dela katastarske parcele ... KO ... i da je tuženi u toj parnici GG vlasnik katastarskih parcela ..., ... i ... u istoj katastarskoj opštini. Ova parnica okončana je pravnosnažnom presudom P 821/89 od 24.05.1989. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev. Ugovorom o poklonu Ov. .../... od 31.10.1988. godine sada pokojni GG je sporne katastarske parcele ... i ... KO ... poklonio tužilji, koja se na osnovu tog ugovora upisala u posedovni list ... KO ... . Otac tuženih je pokrenuo i drugu parnicu protiv GG i njegove ćerke AA, ovde tužilje. Ta parnica je okončana izvršnom presudom P 1169/90 od 29.03.1991. godine kojom je utvrđeno da je tužilac u toj parnici DD suvlasnik sa ½ idealna dela na katastarskim parcelama ... i ... KO ... .

Pravnosnažnim rešenjem O. 153/92 od 26.10.1992. godine suvlasnički udeo od ½ idealna dela na tim parcelama utvrđen je kao zaostavština pokojnog DD i za naslednike na toj imovini sa jednakim naslednim udelima oglašene su tužene. U postupku izvršenja pravnosnažne i izvršne presude P 1169/90 od 29.03.1991. godine izvršena je deoba spornih parcela kojom je tužiljin otac GG dobio u svojinu katastarsku parcelu ... KO ..., a tužene katastarsku parcelu ... u istoj katastarskoj opštini na kojoj su zadržale susvojinu sa jednakim idealnim delovima. Deoba je tokom 1994. godine sprovedena u katastru - katastarska parcela ... je upisana u posedovni list ... KO ... na GG. Pravnosnažnom presudom P 1477/94 od 15.03.1995. godine odbijen je zahtev tužilje za utvrđenje da je po osnovu održaja vlasnik na ½ idealna dela na spornim parcelama, a odbačena njena tužba u delu kojim je tražila utvrđenje prava svojine sa udelom od još ½ idealna dela.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Stvarnopravni zahtev tužilja zasniva na ugovoru o poklonu Ov. .../... od 31.10.1988. godine zaključenim sa svojim ocem, sada pokojnim GG, kao pravnim osnovom sticanja prava svojine na predmetnim parcelama. Sporne parcele (kadastarske parcele ..., ... i ... KO ... starog katastarskog premera) bile su imovina pokojnog EE koja nakon njegove smrti (... . godine) nije podeljena između ostaviočevih naslednika u sudskom postupku za raspravljanje zaostavštine (ni rešenjem O. 798/49 od 31.11.1949. godine niti rešenjem O. 936/87 od 31.03.1988. godine). S`toga poklonodavac GG ugovorom o poklonu nije mogao raspolagati predmetnim nepokretnostima i pokloniti ih tužilji jer nije bio njihov isključivi vlasnik po osnovu nasleđa imovine pokojnog EE ili po nekom drugom pravnom osnovu. Tu činjenicu potvrđuje i pravnosnažna presuda P. 1169/90 od 29.03.1991. godine kojom je utvrđeno pravo susvojine sada pokojnog DD - oca tuženih, sa udelom od ½ idealna dela na spornim parcelama. Zbog toga je ugovor o poklonu ništav pravni posao za udeo od ½ idealna dela spornih nepokretnosti, u smislu pravila imovinskog prava da niko ne može preneti na drugog više prava nego što sam ima, i nije valjan pravni osnov za sticanje prava susvojine tužilje sa udelom od ½ idealna dela u skladu sa članom 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U odnosu na preostali udeo od ½ idealna dela, za koji ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo, tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zasnovani na tvrdnji revidenta da je između zakonskih naslednika pokojnog EE postignut usmeni sproazum da sporne nepokretnosti pripadnu tužiljinom ocu kao naknada za izdržavanje majke, EE supruge ĐĐ. Ocenom izvedenih dokaza nižestepeni sudovi su utvrdili da takav sporazum nije postignut, a osim toga pravni prethodnik tuženih je na osnovu pravnosnažne sudske odluke stekao pravo susvojine sa udelom od ½ idealna dela nepokretnosti, kao zakonski naslednik pokojnog EE. Tužilja se, imajući u vidu sve okolnosti, a naročito sporove koji su vođeni u vezi sa pravom svojine na predmetnim parcelama pre zaključenja ugovora o poklonu, ne može smatrati savesnim sticaocem i savesnim držaocem nepokretnosti.

Materijalno pravo je pravilno primenjeno prilikom odlučivanja o eventualnom obligacionopravnom zahtevu. Tim zahtevom tužilja je tražila naknadu za izdržavanje pruženu pokojnoj ĐĐ do njene smrti (.... godine) i naknadu troškova njene sahrane, izrade nadgrobnog spomenika i uobičajenih pomena. Tužene su istakle prigovor zastarelosti ovog potraživanja, a nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da je tužiljino potraživanje zastarelo, zbog proteka opšteg roka zastarelosti od pet godina, koji je u ovom slučaju istekao pre stupanja na snagu noveliranog Zakona o obligacionim odnosima (26.06.1993. godine).

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić