Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Zorana Hadžića i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije Kraljevo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, radi uplate doprinosa Fondu PIO, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine, u sednici održanoj 12.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava 1. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv stava 1. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 366/2017 od 25.04.2017. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Kraljevo, na ime tužioca uplati zakonom predviđene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i to: a) za dodatak na platu po osnovu noćnog rada u periodu od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine, na mesečne osnovice navedene u tom stavu izreke; b) za dodatak na platu po osnovu rada u neradne dane verskih i državnih praznika u periodu od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine, na mesečne osnovice navedene u tom stavu izreke i v) za dodatak na platu po osnovu prekovremenog rada u periodu od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine, na mesečne osnovice navedene u tom stavu izreke, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom 2. izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 24.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja se računa počev od izvršnosti odluke o troškovima postupka, pa do isplate.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1 366/2017 od 25.04.2017. godine, u stavu 1. izreke. Stavom 2. izreke, ukinuto je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu 2. izreke presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 366/17 od 25.04.2017. godine i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv stava 1. izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2999/2018 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/17 od 06.11.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 366/17 od 25.04.2017. godine, a tužba tužioca je odbačena. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka od 12.000,00 dinara.

Odlukom Ustavnog suda Už 2851/2019 od 16.03.2023. godine, stavom 1. izreke, usvojena je žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2999/2018 od 13.12.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajamčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom 2. izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2999/2018 od 13.12.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3399/2017 od 06.11.2017. godine. Stavom 3. izreke, odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata, od strane tužene na ime tužioca, zakonom predviđenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za dodatak na platu po osnovu noćnog rada, rada u vreme držanih i verskih praznika i prekovremenog rada u periodu od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine, a pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, zasnovana je na pravilnoj primeni relevatnog materijalnog prava sadržanog u odredbama članova 2, 4. i 51. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04... 7/09), u vezi odredbe člana 105. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) i člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06... 99/10), pa nije potrebno novo tumačenje prava. U pogledu sudske nadležnosti za odlučivanje o samostalnom zahtevu zaposlenog za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, usvojenog u vršenju nadležnosti tog suda predviđenoj članom 31. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09), kojim je praksa redovnih sudova, po tom pitanju, uklađena sa pravnim stavom Ustavnog suda izraženim u odluci Už 2851/2019 od 16.03.2023. godine.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je u odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i člana 92, Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, kakav je i spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje tužilac je podneo 21.02.2017. godine, a u tužbi nije opredelio vrednost predmeta spora, pa je prvostepeni sud taksu na tužbu tužiocu odredio u iznosu od 2.500,00 dinara, primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, kojom je propisano da ako se po odredbama tog Zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, što je ovde slučaj, kao vrednost se uzima 15.000,00 dinara. Sudsku taksu od 2.500,00 dinara, tužilac je platio 26.05.2017. godine.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić