Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1551/2018 od 11.07.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1575/17 od 07.06.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1575/17 od 07.06.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 668/2016 od 24.01.2017. godine, a tužba tužioca je odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Pž 543/2019 od 13.04.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1551/18 od 11. jula 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1551/18 od 11. jula 2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1575/17 od 07.06.2017. godine.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, Republičkom fondu PIO uplati zakonom predviđene doprinose. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje. Kako je spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, spor o novčanom potraživanju, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, u skladu sa članom 403. stav 3. ZPP.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi podnetoj 20.09.2016. godine, nije određena vrednost predmeta spora, u takvim slučajevima vrednost predmeta spora utvrđuje se primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, koja propisuje, da ako se po odredbama člana 21. do 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora, utvrđena primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, zbog čega je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić