.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev1 27/2022
08.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Uprava za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi uplate doprinosa, odlučujući u ponovnom postupku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine, u sednici održanoj 08.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 879/16 od 02.06.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja za period od 27.05.2007. godine do 27.05.2010. godine, na pojedinačno navedene iznose bliže navedene tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 43.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalba tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 52/18 od 26.06.2018. godine, ustupljeno je Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1621/2018 od 12.07.2018. godine, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP i ukinute nižestepene presude, a tužba tužioca odbačena.
Odlukom Ustavnog suda Už 13723/2018 od 25.07.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1621/2018 od 12.07.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1621/2018 od 12.07.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3272/17 od 12.10.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, dok je stavom četvrtim odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.
Odlučujući u ponovnom postupku o ispunjenosti uslova za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je navedenom odredbom propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava, a da prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, Republičkom fondu PIO uplati zakonom predviđene doprinose. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.06.2016. godine, radi uplate doprinosa, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 139.049,47 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
