Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2204/2019 od 01.07.2020. godine, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 9652/16 od 16.11.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 9652/16 od 15.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, preinačene su nižestepene presude, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova revizijskog postupka isplati 12.000,00 dinara i odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Odlukom Ustavnog suda Už 4579/2021 od 15.05.2024. godine (11.04.2024. godine) usvojena je ustavna žalba ovde tužioca, utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 18925/12, utvrđeno pravo tužiocu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, određeno da se naknada isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od 4 meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, usvojena ustavna žalba ovde tužioca, utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2204/2019 od 01.07.2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništena navedena presuda, određeno da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 9652/16 od 16.11.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 9652/16 od 15.01.2019. godine i odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

U postupku ponovnog odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, nakon ocene neosnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, primenom materijanog prava iz odredbi Uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze i Uredbe o izmeni i dopuni navedene Uredbe, obavezana je tužena da tužiocu isplati naknadu za korišćenje teretnog motornog vozila u periodu od 04.04.1999. godine do 26.06.1999. godine u kom su ga koristili vojni organi iz VP 5540/83 na osnovu poziva za izvršenje materijalne obaveze.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi odluku o tužbenom zahtevu doneli uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Obaveza tužene da isplati naknadu za korišćenje vozila za vreme ratnog stanja ima svoj osnov u Uredbi o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze, pa potraživanje predmetne naknade predstavlja zahtev za ispunjenje zakonske obaveze tužene koje zastareva u opštem roku zastarelosti iz čl. 371 ZOO od 10 godina.

Iz navedenih razloga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.01.2009. godine. Vrednost predmeta spora je 37.785,60 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković