U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Popović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i „Sberbank Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene „Sberbank Srbija“ AD Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9993/19 od 23.01.2020. godine, u sednici održanoj 15.01.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene „Sberbank Srbija“ AD Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9993/19 od 23.01.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene „Sberbank Srbija“ AD Beograd za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 4769/18 od 27.06.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 4769/18 od 18.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da su ništave založne izjave tuženog BB iz ... overene pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. I br. 38488/11, Ov. I br. 38486/11 i Ov. I br. 38480/11 sve od 06.10.2011. godine u odnosu na ½ idealnih delova stanova u izgradnji, i to: četvorosobnog stana broj 1 površine 182,20m2 u suterenu, četvorosobnog stana broj 4 površine 97,95m2 u suterenu i niskom prizemlju i šestosobnog stana broj 12 površine 230,10m2 na spratu i potkrovlju, svi u objektu u izgradnji spratnosti PO+SU+PR+1+PK na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parcele .. KO ... u ulici ..., što su tuženi BB i tužena „Sberbank Srbija“ AD sa sedištem u Beogradu dužni da priznaju i trpe da tužilja na osnovu ove presude može da izvrši brisanje založnog prava vansudske hipoteke u odnosu na ½ idealnih delova opisane nepokretnosti pred nadležnim registrom nepokretnosti. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da na ime troškova postupka plate tužilji iznos od 838.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka, u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9993/19 od 23.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene „Sberbank Srbija“ AD i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 4769/18 od 27.06.2019. godine od 27.06.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 18.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene „Sberbank Srbija“ AD za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 3768/2020 od 28.12.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačene su presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 9993/19 od 23.01.2020. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P 4769/18 od 27.06.2019. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda P 4769/18 od 18.09.2019. godine, u drugom i trećem stavu izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su ništave založne izjave tuženog BB overene 06.10.2011. godine pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. I br. 38480/11, Ov. I br. 38486/11 i Ov. I br. 38488/11 u odnosu na ½ idealna delova stanova u izgradnji, i to četvorosobnog stana broj 1 površine 182,20m2 u suterenu, četvorosobnog stana broj 4 površine 97,95m2 u suterenu i niskom prizemlju i šestosobnog stana broj 12 površine 230,10m2 na spratu i potkrovlju objekta u izgradnji na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parcele .. KO ... u ulici ..., što su tuženi BB i „Sberbank Srbija“ AD dužni da priznaju i trpe da tužilja izvrši brisanje založnog prava vansudske hipoteke u odnosu na ½ idealna dela navedenih nepokretnosti pred nadležnim registrom nepokretnosti, kao i da se obavežu tuženi na naknadu troškova postupka u iznosu od 838.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova celokupnog postupka isplati tuženoj „Sberbank Srbija“ AD iznos od 916.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

Odlukom Ustavnog suda Už 15365/21 od 27.08.2024. godine, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 3768/2020 od 28.12.2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda iz stava 1. izreke i određeno da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9993/19 od 23.01.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena „Sberbank Srbija“ AD blagovremeno je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Postupajući po primedbama Ustavnog suda, Vrhovni sud je u smislu člana 408. ZPP našao da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Izjavljenom revizijom nisu konkretizovane odredbe Zakona o parničnom postupku koje drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio da bi se kao osnovani mogli prihvatiti navodi tužene o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenim u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su u braku od 1976. godine. Od 1994. godine žive u Srbiji. Tuženi BB se kao fizičko lice bavi izgradnjom stanova, koju delatnost je obavljao i u inostranstvu - pre preseljenja porodice u Srbiju. Tužilja se nakon rađanja dvoje dece posvetila deci i kućnim poslovima, ali je suprugu pomagala oko dizajniranja zgrada. Tuženi BB je ugovorom od 02.06.2011. godine (Ov. 84106/2011) kupio stambeni objekat u izgradnji u ulici ... broj .. u Beogradu na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parcele .. KO ..., sa pravom korišćenja zemljišta. Spornim založnim izjavama tuženi BB je dozvolio da se u korist tužene banke uspostavi izvršna vansudska hipoteka na četvorosobnom stanu broj 4 površine 97,95m2 u suterenu i niskom prizemlju stambenog objekta u izgradnji u ulici ... u Beogradu (založna izjava Ov. I br. 38486/11), četvorosobnom stanu broj 1 površine 182,20m2 u suterenu (založna izjava Ov. I br. 38488/11) i šestosobnom stanu broj 12 površnie 230,10m2 na spratu i potkrovlju istog stambenog objekta (založna izjava Ov. I br. 38480/2011). Sve založne izjave sadrže i izjavu tuženog da na predmetnim nepokretnostima druga lica ne polažu bilo koje svojinsko ili drugo pravo koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo svojine. Tuženi je založne izjave dao radi obezbeđenja novčanog potraživanja tužene banke po ugovoru o kreditu od 23.04.2007. godine sa aneksom od 22.09.2011. godine, odobrenog u iznosu od 574.420 CHF u dinarskoj protivvrednosti (založne izjave Ov. 38480/11 i Ov. 38486/11) i ugovora o kreditu od 11.04.2011. godine sa aneskom od 22.09.2011. godine odobrenom u iznosu od 250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (založna izjava Ov. 38488/11). Tužilja nije dala saglasnost da se na označenim stanovima u izgradnji ustanovi hipoteka. U katastru nepokretnosti je u korist tužene banke izvršen upis hipoteke na stanovima broj 1, 4 i 12 u stambenom objektu u izgradnji u ulici ... broj .. u Beogradu, a rešenjem službe za katastar nepokretnosti od 15.06.2012. godine izvršen je i upis zabeležbe hiopotekarne prodaje stanova broj 4 i 12 u navedenom stambenom objektu. Pravnosnažnom presudom od 03.12.2016. godine utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim BB suvlasnica sa ½ idealna dela stambenog objekta u izgradnji na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parcele .. KO ... i sukorisnik zemljišta sa istim idealnim delom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da su sporne založne izjave ništave – protivne prinudnim propisima sadržanim u članovima 171. stav 1. i 174. stav 2. Porodičnog zakona, kao i članu 6. stav 2. u vezi članova 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci, u odnosu na suvlasnički deo tužilje od ½ idealna dela na označenim stanovima u izgradnji. Po nalaženju sudova, tuženi BB je bez tužiljine pisane saglasnosti date u istoj formi propisanoj za formu ugovora o hipoteci - jednostranu založnu izjavu, uspostavio hipoteku na nepokretnostima koje su njihova zajednička svojina stečena u braku, pri čemu tužena banka nije savestan sticalac hipoteke jer je propustila da izvodom iz matične knjige rođenih utvrdi bračni status davaoca izjave a nije uspela osporiti tvrdnju tuženog da je zaposlenima u banci bilo poznato da je oženjen i zato je od njega morala tražiti pismenu saglasnost supruge - tužilje za zasnivanje hipoteke.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili činjenično stanje i pravilno primenili materijalno pravo.

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 115/05) propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti i na osnovu založne izjave (član 8. stav 1. tačka 2), kao jednostrana hipoteka (član 14. stav 1). Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika koja po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. stav 3) kojom se on jednostrano obavezuje da ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti na način propisan zakonom (član 14. stav 2). Ugovor o hipoteci zaključuje se u pisanoj formi sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom nadležnog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (član 10. stav 1).

Prema članu 171. stav 1. Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Odredbom člana 174. stav 1. i 3. tog zakona propisano je da supružnici zajednički i sporazumno upravljaju i raspolažu zajedničkom imovinom i da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

Odredbom člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci propisano je da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.

Sledstveno izloženom, založna izjava na osnovu koje se na nepokretnost ustanovljava hipoteka mora biti data od strane vlasnika, a u slučaju kada se radi o nepokretnosti u zajedničkoj svojini, saglasnost moraju dati svi zajedničari.

U konkretnom slučaju, na osnovu spornih založnih izjava tuženog BB u katastru nepokretnosti izvršen je upis hipoteke u korist tužene banke na tri stana u izgradnji u stambenom objektu u ulici ... broj .. u Beogradu. Tuženi BB je pravo svojine na stanovima u tom objektu u izgradnji koji su bili predmet hipoteke dokazao ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti - stambenog objekta u izgradnji od 02.06.2011. godine. Međutim, nepokretnosti koje su opterećene hipotekom predstavljaju imovinu stečenu u toku trajanja bračne zajednice tužilje i tuženog BB. Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se u odnosu na ovaj pravni institut primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona prema kojoj se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen samo na jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud što u ovom slučaju ne stoji. Stoga je pravilno tumačenje nižestepenih sudova u pogledu tumačenja relevantnih normi materijalnog prava u konkretnoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužena „Sberbank Srbija“ AD Beograd nije uspela u revizijskom postupku pa joj ne pripadaju troškovi. Odgovor tužilje na reviziju nije bio obavezan, pa stoga po tom osnovu tužilji nema osnova za priznanje tih troškova.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković