U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Srznetić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2160/19 od 06.09.2019. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2160/19 od 06.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3328/17 od 11.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonit Aneks ugovora o radu broj ... od 21.08.2017. godine, zaključen između tužioca i tuženog 22.09.2017. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2160/19 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonit Aneks ugovora o radu broj ... od 21.08.2017. godine, zaključen između tužioca i tuženog 22.09.2017. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 85.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2453/20 od 08.10.2020. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2160/19 od 06.09.2019. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už 4640/21 od 18.07.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tuženog i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2453/20 od 08.10.2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2453/20 od 08.10.2020. godine i određeno da isti sud ponovo odluči i reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2160/19 od 06.09.2019. godine. Odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Vrhovni sud je nakon odluke Ustavnog suda ispitao revizijom pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog Ugovorom o radu od 12.02.2015. godine na neodređeno vreme, počev od 18.02.2015. godine, na poslovima direktora sektora za ..., sa mestom rada u Beogradu. Tužilac je 14.09.2017. godine primio obaveštenje o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao u Pokrajinski fond u Filijalu Novi Sad na radno mesto viši stručni saradnik u Odseku za ..., Odeljenje za ..., sa mestom rada u Novom Sadu. Prema obrazloženju obaveštenja tužilac se u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu premešta na druge odgovarajuće poslove zbog potreba procesa rada. Tužilac je ponuđeni aneks potpisao 22.09.2017. godine. Ovim Aneksom ugovora o radu od 21.08.2017. godine izmenjen je ugovor o radu tako što će zaposleni, ovde tužilac počev od 23.09.2017. godine obavljati poslove viši stručni saradnik u Odeljenju za ... Odsek za ... u Filijali Novi Sad, sa mestom rada u Novom Sadu. Prebivalište tužioca od momenta zasnivanja radnog odnosa kod tuženog je u Novom Sadu. Tuženi nije tražio pristanak od tužioca da bude premešten na mesto rada u Novom Sadu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je osporeni Aneks ugovora o radu zaključen u skladu sa odredbama člana 171. stav 1. tačka 1 i člana 173. Zakona o radu. Tužilac je ovim aneksom premešten na radno mesto u organizacioni deo u kome se zbog prirode delatnosti ista obavlja van sedišta poslodavca, zbog čega nije bila potrebna saglasnost tužioca za premeštaj iako je udaljenost od mesta rada veća od 50 km. Prethodno je prvostepeni sud ocenio da je tužba blagovremena jer od potpisivanja aneksa do podnošenja tužbe nije protekao rok za podnošenje tužbe iz člana 195. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev i poništio, kao nezakonit osporeni aneks ugovora o radu. Tužilac je sa poslova koje je obavljao u direkciji u Beogradu, premešten na poslove sa mestom rada u Novom Sadu, odnosno u mesto rada koje je od mesta u kome je radio veća od 50 km. Kako je prema članu 173. stav 2. Zakona o radu pristanak zaposlenog uslov zakonitosti aneksa ugovora o radu o premeštaju u mesto rada udaljenosti veće od 50 km od mesta u kome je radio, a pristanak tužioca kao zaposlenog je u konkretnom slučaju izostao, drugostepeni sud je zaključio da je osporeni aneks nezakonit.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je pobijanom drugostepenom odlukom odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca.

Prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...13/17) poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog Zakona.

Članom 172. stav 1. Zakona o radu propisano je da je uz aneks ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Prema članu 173. stav 1. i 2. Zakona o radu zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; 2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučaja iz stava 1. ovog člana samo uz svoj pristanak.

Prema navedenim odredbama zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada, dakle u drugo geografsko mesto, ali pod uslovom da je delatnost poslodavca takve prirode da se obavlja van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela. Zaposleni može biti premešten i ako je udaljenost od mesta u kome radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 kilometara, da postoji organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i da je poslodavac obezbedio naknadu troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Van ovih slučajeva zaposleni može biti premešten u drugo mesto rada samo uz svoj pristanak. Prethodni uslov za ovaj premeštaj je potreba procesa organizacije rada, koju je poslodavac dužan da obrazloži u pismenom obaveštenju koje se dostavlja zaposlenom uz aneks ugovora o radu, a koje obrazloženje je u konkretnom slučaju izostalo. Ovo stoga što je u pismenom obaveštenju od 21.08.2017. godine koje je tužiocu dostavljeno uz osporeni aneks ugovora o radu navedeno da je potreba procesa rada uslovila ponudu za premeštaj na druge odgovarajuće poslove, ali bez navođenja konkretnih razloga tih potreba.

Cilj i svrha pismenog obaveštenja, koje se, u skladu sa članom 172 Zakona o radu, dostavlja zaposlenom uz aneks ugovora o radu je da zaposlenog u momentu dostavljanja ponude upozna sa konkretnim razlozima zbog kojih se vrši izmena ugovorenih uslova rada, zbog čega se u pismenom obaveštenju, kao u konkretnom slučaju, pozivanjem na potrebu procesa rada, bez konkretnih razloga ne postiže navedena svrha, što osporeni aneks čini nezakonitim.

Kod navedenog pravilno je drugostepenom odlukom usvojen tužbeni zahtev i poništen predmetni aneks ugovora o radu.

Kako je kod izloženog osporeni aneks ugovora o radu, kao protivan članu 172. Zakona o radu nezakonit, ostaje bez značaja ukazivanje revizije da je delatnost tuženog takve prirode da se rad obavlja i van sedišta poslodavca i da je tužilac osporenim aneksom premešten u drugo mesto rada u skladu sa članom 173. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

S tim u vezi neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava iz člana 173. stav 1. tačka 1. i 2 Zakona o radu koji zanemearuju da je u predmetnom pismenom obaveštenju usled izostanka konkretnih razloga potreba proseca rada izostalo i obrazloženje za premeštaj u drugo mesto rada u smislu stava 1. tačke 1. ovog člana.

Imajući u vidu napred navedene razloge za poništaj osporenog aneksa ugovora o radu bez uticaja su i navodi revizije koji se odnose na to da je tužilac ovim aneksom premešten da obavlja poslove u mestu svog prebivališta, pri čemu je uslov za premeštaj u drugo mesto rada udaljenost mesta rada zaposlenog manja od 50 km od mesta u koje se premešta, a ne od mesta njegovog prebivališta.

Kod izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković